Научни скуп на Феликс Ромулијани: У сусрет 1700. годишњици Миланског едикта
На касноантичком локалитету Феликс Ромулијана код Зајечара (IV век), који се налази на УНЕСКО листи светске културне баштине, од 29. априла до 1. маја 2011. године биће одржан научни скуп под називом „Хришћанско наслеђе Ромулијане - У сусрет 1700. годишњици Миланског едикта".
Како је саопштено на конфернцији за новинаре одржане тим поводом, на централној свечаности 1. маја на остацима хришћанске цркве из 6. века на овом локалитету Свету Литургију ће служити Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, уз саслужење свештенства и Епископа СПЦ. Свечаност на Ромулијани ће пратити и бројна културна дешавања.
Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Јустин је објаснио да се овај, како га је назвао, велики народно-црквени сабор на Ромулијани, који ће уједно бити и највећи и најзначајнији културни догађај у овој години у Србији, спроводи по прошлогодишњем предлогу Светог Сабора СПЦ да се у свим епархијама у којима постоје старохришћанска обележја одрже свечаности и научни скупови на којима ће се говорити у светлости годишњице Миланског едикта. Тако је Тимочка епархија прва која ће организовати свечаност у сусрет централној прослави у Нишу 2013. године.
На научном скупу ће бити речи о „Указу толеранције вера" који је 311. године, две године пре Миланског едиката, донео римски тетрарх Галерије, градитељ царске палате Феликс Ромулијане код Зајечара.
Ово је свакако изузетан догађај, рекао је Бора Димитријевић, директор Народног музеја „Зајечар". - Последњи пагански владар Галерије је 30. априла 311. године у тадашњој Никомидији, у Малој Азији, донео први Указ о толеранцији вера. Тако је Феликс Ромулијана, чија је градња почела негде око 278. године до 311-313. године била паганска. Од 313. године, која представља камен-међаш у историји човечанства и од које свет више није био исти, Феликс Ромулијана постаје хришћанска. Наша радост је већа, јер је овај тектонски датум у историји везан за Ромулијану и Зајечар. Крајем прошле године некако сам изгубио наду да ће Ромулијана са својим хришћанским наслеђем бити укључена у обележавање великог јубилеја 1700. годишњице доношења Миланског едикта. Међутим, захваљујући Његовом Преосвештенству Епископу тимочком Г. Јустину, јануара ове године ствар је покренута са мртве тачке и ево припреме за одржавање ове велике свечаности већ увелико трају.
Преосвећени Владика Јустин је нагласио да је доношење Галеријевог указа и Миланског едикта, значило макрокосмичке промене у свету, али је свакако битан микрокосмички догађај који се десио у души последњег паганског владара Галерија Максимијана, звероподобног гонитеља Хришћана, а то је његово унутрашње преумљење пред саму смрт и доношење Указа о толеранцији вера. - Да ли због искреног покајања или из политичких разлога, ми људи не можемо да судимо, рекао је Пресвећени Владика Јустин. - Владари долазе и пролазе, али оно што остаје то су вечне вредности - божанске и творачке. Оно што је битно је да су житељи овог краја Галеријевим указом добили једну вишу димензију - нису више били пагани, незнабошци. Народ овог краја има своју културу која досеже у IV-V век.
Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Јустин је рекао да свечаност која ће бити одржана на касноантичком локалитету Феликс Ромулијана треба у правој светлости да представи културу овог краја домаћој и светској јавности. - Са великим одушевљењем смо предузели све што је потребно да би овај догађај добио своју димензију, јер је у питању и догађај и место и време које наше поднебље приноси и преставља општој светској култури и светској јавности, а све у сусрет 1700. годишњици Миланског едикта.
Преосвећени Владика Јустин се захвалио градоначелнику Зајечара г. Бошку Ничићу и г. Бори Димитријевићу, директору Народног музеја „Зајечар", који су имали разумевање да презентују свој град и локалитет који имају велику вредност у домаћој и светској култури. - Град је са задовољством прихватио иницијативу коју је покренуо Преосвећени Владика Јустин и логистички све је спремно за овај велики догађај, рекао је градоначелник Зајечара г. Бошко Ничић. - Након ових свечаности на Ромулијани ће почети реконструкција једне од четири хришћанске цркве, чији се темељи налазе унутар локалитета и то оне мање из 4. века. Овим Ромулијна добија једну нову димензију.
Како је на конференцији речено, на темељима велике хришћанске базилике из 6. века, на којој ће бити служена Литургија предходно ће бити обављено мало освећење. Ван зидина касноантичког локалитета постоје темељи још три цркве, тако да је до сада откривено укупно седам хришћанских базилика. Предпоставља се да их је знатно више.
Према програму 29. априла у 19 часова у Народном музеју биће отворена изложба слика Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. У 20 часова у Позоришту Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић" биће одржан свечани концерт вокалне групе „Мариника" из Неготина ( Влашке народне песме). У суботу 30. априла у 9,30 часова планирано је свечано отварање научног скупа на Феликс Ромулијани. Од 10 до 11 часова биће одржан Округли сто ,,Хришћанско наслеђе Феликс Ромулијане - у сусрет 1700. годишњици Миланског едикта". Од 17 до 19 часова следи разговор на тему ,,Од римске толеранције до европског разумевања". Концерт етно-групе ,,Балканика" планиран је за 21 час. Сутрадан, 1. маја, за 9 сати на темељима храма из 6. века заказана је Света Архијерејска Литургија.
Учесници научног скупа су: Епископ умировљени захумско-херцеговачки др Атанасије (Јевић), Манастир Тврдош, Требиње: Галеријев едикт о толеранцији и његов контекст и домет; др Жарко Петковић, Филозофски факултет, Београд: Auctoritas maiorum и Галеријев едикт; др Миша Ракоција, Завод за заштиту споменика културе, Ниш: О црквеним приликама и простирању архитектонских облика старохришћанске Ромулијане и Наисуса; Горан Јанићијевић, Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, Београд: Касноантичка - ранохришћанска уметност 1700 година после (анализа стила на основу репрезентативног узорка Феликс Ромулијане); Елена Васић Петровић, Завод за заштиту споменика културе, Ниш: Касноантичко наслеђе у оквирима савременог Ниша; мр Маја Живић, Народни музеј, Зајечар: Рановизантијски Гамзиград (оквирна тема); др Радомир Поповић, Висока школа - Академијa Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, Београд: Приказ новог издања Лактанцијевог дела „О смрти прогонитеља"; мр Велибор Џомић, Митрополија црногорско-приморска, Цетиње: Верска толеранција: од Миланског едикта до Европске конвенције о људским правима; Бора Димитријевић, Народни музеј Зајечар: Лактанције као извор за историју тетрархије.
Славица Марковић
Ивор: СПЦО Зајечар
