Научни скуп одржан у манастиру Каленић

Научни скуп одржан у манастиру Каленићу 5. и 6. октобра 2008. године у организацији Одељења историјских наука Српске академије наука и уметности и Епархије шумадијске на челу са домаћином овог скупа Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Г. Јован и уваженом господом академицима, Јованком Калић, дописним чланом САНУ, академиком Гојком Суботићем и Љубомиром Максимовићем, протојерејом - ставрофором др Зораном Крстићем и доцентом др Иваном Стевовићем, непроцењиви је дар Божији свима који су дошли да чују понешто из пребогате ризнице манастира Каленића и његове историје.

ПРВИ ДАН СИМПОСИОНА

Симпосион је отворила г-ђа Јованка Калић речима захвалности домаћину, владици Јовану и учесницима наглсвивши значај оваквог скупа како за науку тако и за духовну обнову. Као домаћин, уводну реч дао је Његового Преосвештенство Епископ Шумадијски Г. Јован који је пожело благослов Великог Архијереја Господа Исуса Христа на све учеснике овога скупа, захваљујући свима на доприносу да се оваквим научним скупом употпуни слика о овој великој светињи и исказао наду да ће Божији благослов и благослов Пресвете Богородице бити и даље на овој светој обитељи.Први дан своја излагања изнели су г-ђа Јованка Калић, на тему „Деспот Стефан и манастир Каленић“, која је расветлила историјски тренутак, у којем је подигнут манастир, а такође и лик ктитора манастира - протовестијара Богдана.

Преосвећени викарни епископ Јегарски Г. Порфирије (Перић) говорио је на тему „Монаштво и брак, различити путеви исти циљ“. Владика Порфирије изложио је богословске основе Свете тајне брака и монашког позива доводећи их у везу са христологијом односно еклисиологијом, истичући да оба пута имају свој извор и коначни циљ у Светој Литургији.

ДРУГИ ДАН СИМПОСИОНА

Други дан отворили су археолози Гордана Тошић и Душан Рашковић темом „Касноантичка утврђења у околини Каленића“. На основу истраживања они су закључили да је вредно поменути утврђења у Опарићу и Поточцу која потичу из бронзаног доба негде око 1200 пре Христа и бедем у селу Маскаре који се везује за келтски период – 2 век пре Христа. Све наводе Господин Рашковић потврдио је слајдовима на којима се јасно види како та утврђења изгледају данас. Нажалост она су запуштена и препуштена зубу времена. Следећи реферат на тему Каленић - иконографија и политичка теорија изложио је г. Бранислав Цветковић, кустос музеја у Јагодини, ослањајући се на своја вишегодишња истраживања у односу на изворе са којим данас располажемо а који се односе на унутрашњу архитектуру храма и његов изузетно раскошан фрескопис обогаћен библијским сценама које се налазе на зидовима Каленића од којих су свакако најзначајније ктиторске композиције једна наспрам друге композиција Деспота Стефана Лазаревића и Протовестијарха Богдана. Татјана Стародубцев, директор Завода за зашиту споменика из Краљева, представила се слушаоцима темом Представе Рођења Богородице и Ваведења у наосу Каленића. Представе Рођења Богородице и Ваведење налазе се у наосу и у припрати, те се поставља питање зашто су ове композиције дуплиране. Ако упоредимо остале грађевине видећемо да је композиција из Каленића веома ретка са изузетком манастира Ресаве и њеног наоса. Карактеристика периода династија Лазаревића и Бранковића јесте у приказивању сцена из живота Мајке Божије. Пример за то су цркве у Велућу, Раваница, Нова Павлица и светиња у Рамаћи. Јелена Ердељан, историчар уметности из Београда, надахнуто и упечатљиво говорила је на тему Мотив Пустиње и града у сликарству Богородичне цркве манастира Каленића. Мотив пустиње најзаступљенији је у припрати Богородичне цркве у Каленићу али и другим црквама Византијског периода. У Старом Завету пустиња се схвата као место присуства Божијег. О овом значајном раду имаћемо прилике да се подробније упознамо у зборнику чланака који ће ускоро изаћи под покровитељством издавачке куће Каленић. Професор Иван Стевовић, познат по својој књизи о манастиру Каленићу, оставио је на све упечатљив и снажан утисак, јер се заиста ради о врсном предавачу који је својом изваредном књигом о манастиру Каленићу итекако допринео да се поједине истине које су до сада биле под велом тајне расветле. У прилог оваквој констатацији иде и дневник великог архитекте и човека назаслужнијег за обнову манастира Каленића Ђурђа Бошковића. Стручном анализом у кратким цртама професор Стевовић је на основу скоро пронађеног дневника поменутог архитекте показао како је текла обнова храма којег имамо у данашњем облику захваљујући стваралачком генију тада мало схваћеног и од неуких оспораваног архитекте Бошковића. Не желећи да доноси коначни суд о овом злата вредном и Богом даном документу, професор Стевовић уз помоћ својих стручних сарадника покушаће на основу дневника да реконструише догађаје који се тичу манастира Каленића, а све на основу фотографија и текста који се налази у дневнику. Проф. др Светлана Пејић, доцент, научни сарадник Републичког завода за заштиту споменика културе и професор на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, сликовито је на основу слајдова говорила је о конзолама Манастира Каленића. Археолог гђа. Гордана Тошић својим предавањем о манастиру Манастирку још једном је отворила пребогату и недовољно испитану ризницу српских манастира у коју спада и велелепни манастир Манастирак који се налази пет километара од Рековца, у селу Велика Крушевица. Манастир је посвећен Светом Николи. Црква датира с краја 14. и почетка 15. века у време Кнеза Лазара и његовог сина Деспота Стефана. У предању постоји веровање да је Црква старија од Каленића. Редовни професор Филолошког факултета у Београду др Гордана Јовановић говорила је на тему Монах из Далше и Радослављево јеванђеље. Протојереј - ставрофор професор др Зоран Крстић изложио је тему Православни фундаметализам и модерна. На почетку овог излагања отац Зоран је појаснио овај појам, тј. да се под верским фундаметализмом подразумева један негативни феномен, што је уствари тамна страна религије. Овај проблем се често по речима, оца Зорана, повезује са исламом а веома ретко са православљем. Међутим, веома је погрешно верски фумдаметализам доводити у везу само са исламом . Тамо где се верске истине схватају у апсолутном смислу постоји опасност појаве верског фундаметализма који се јавља у 20. веку као последица савременог начина живота. Његово порекло је Америка. Оно што је битно јесте да морамо знати правити разлику између обичних верника и фундаменталиста, речи су оца Зорана. Изваредним предавањем о Смислу постојања манастира отац Давид Перовић је, на себи својствен и аутентичан начин, какав налазимо само код великих Отаца Цркве Божије, тему сместио у област еко-теологије са представом манастира као винограда на основу молитве која се чита на празник Преображења Господњег приликом освећења грожђа. Тумачећи ову молитву ми у њој налазимо еколошке слике или представе једног манастира. Надахнуто предавање оца Давида са свим коментарима имаћемо на Славу Божију у Зборнику који ће бити штампан. Владан Костадиновић, професор Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, интересантним стилом и језиком говорио је о тешким временима Српске Цркве, конкретно о свештенству и монаштву Епархије шумадијске под комунизмом са свим оним страхотама које су задесиле свештенство и монаштво епархије шумадијске. У таквим условима рад првих блаженопочивших Епископа шумадијских Валеријана и Саве био је изузетно тежак, и захтевао је умешност и дипломатију коју су ови Епископи несумњиво имали.

Научни Симпосион завршен је литургијском темом оца Владана Вушиновића, професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, који је говорио о тропару трећег часа на Светој Литургији . Затварајући Симпосион академик Јованка Калић захвалила је домаћину Епископу шумадијском Г. Јовану на указаном гостопримству дивно запажајући да је Симпосион у манастиру Каленићу дао нешто ново отварајући низ нових тема које ће остати млађим поколењима да их разрађују и продубљују, а манастир Каленић по речима Преосвећеног Владике Јована јесте место где се служи Божанска Литургија, а то значи да се ми хришћани не сећамо само прошлости, него и будућности којом су били окренути и Протовестијарх Богдан и Деспот Стефан Лазаревић.

Извор: Епархија шумадијска - јереј Горан Мићић