Наука

Петар Василијадис: Крст - центар павловске сотириологије и апостолског служења

Свети Апостол Павле се са правом сматра оцем хришћанског учења о спасењу. Његова бројна позивања на Исусову смрт као чин спасења су, без сумње, одредили основни сотириолошки концепт хришћанства. Ипак, први покушај систематског излагања овог важног хришћанског учења се појавио тек у доба схоластичке теологије. Управо у време које је уследило непосредно после раздељивања источног и западног хришћанства Анселмо Кентерберијски је објавио своју познату "теорију сатисфакције". У свом познатом делу Cur Deus homo? он је, на основу јуридичког односа између Бога и човека, покушао да покаже неопходност Христовог оваплоћења и смрти на крсту за спасење људског рода. Божанска Праведност, веровао је он, је, због људске непослушности захтевала задовољење које сам човек није могао да пружи - зато је сам Бог на себе преузео казну распињањем.

Средина поста: Часни Крст

Трећа недеља Великог поста се назива Поклоњење Крста. Тога сс дана на великом бденију, после великог славословља, у свечаној литији износи Крст на средину храма - где остаје преко целе седмице. После службе је прсдвиђен посебан обред поклоњења Часном крсту. Важно је да се напомене да тема Крста, која доминира у химнографији те недеље, није страдање, него победа и радост. Штавише ирмоси недељног канона су узети из пасхалне службе - „Дан васкрсења" - а канон је парафразиран ускршњи канон.

Свети Григорије Палама: О Часном и Животворном Крсту

1. Крст Христов од давнина беше предобјављиван и у разним видовима предизображаван, и да не беше силе Крста човек се никада не би могао измирити са Богом. После оног, у Рају Божијем почињеног, прародитељског преступа кроз дрво (познања), оживео је грех. Ми смо тада умрли и пре смрти тела били подвргнути смрти душе, која је удаљење душе од Бога. Живот који смо живели после (прародитељског) преступа беше живот у греху и живот по телу. Грех се не покорава закону Божијем, нити може (да се покорава), те и они који по телу живе, не могу да угоде Богу.

2. Апостол каже: Тело жели против духа, а дух против тела (Гал. 5; 17),[1] а Бог је Дух, сама Доброта и Врлина. Пошто се дух наш, саздан по Његовом образу и подобију, услед и због греха искварио, зар се ико икада могао обновити и измирити са Богом а да не дође до укидања греха и живота по телу? Крст Христов управо и јесте то и такво укидање греха. Зато и неко од наших богоносних Отаца – упитан од неверника – „да ли верује у Распетога?“ – и одговара: „Да, у Онога Који разапе грех“. Многи који су живели до Закона и после Закона (Мојсејевог), дакле још пре јављања Крста Христовог, беху од Самога Бога посведочени као пријатељи Божији. Цар и пророк Давид који и сам припадаше броју пријатеља Божијих говори: Мени су веома цењени пријатељи Твоји, Боже (Пс. 138; 17). Како то може бити да су и пре Крста постојали људи које су проглашавали за „пријатеље Божије?“ Ја ћу вам ово објаснити ако будете богољубиво и пажљиво саслушали моје речи.

Победни знак спасења нашег

Певајмо о божанској моћи Крста - нека се гомиле демонске у бекство обрате!
О, Крсте свети... као са живим хоћу да беседим с тобом, виновником радости и победним знаком спасења нашег!
Тобом су двери Раја отворене,
тобом је моћ смрти срушена,
тобом пакао лишен плена свог,
тобом се мртви живота удостојише,
тобом разбојник у Рају ликује,
тобом се земно с небесним сједињује.
Кроз тебе је - познање истине,
тобом је препорођај крштења дарован,
тобом опроштај грехова измољен,
тобом дар Духа Светог запечаћен.

Предавање др Растка Јовића у Бару

-Мисао „Смрт једног човека - то је трагедија, а смрт милиона људи - то је статистика“ која се приписује Јосифу Висарионовичу Стаљину врло је интересантна за тему о којој причамо јер нам говори ко смо ми, људи у данашњем свету, да ли смо објекти или субјекти у нашим животима. Ако посматрате људе као објекте обесмишљавате овај живот, оценио је др Растко Јовић, доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду током предавања на тему „Свакодневица досаде“ које је одржано 10. марта 2018. године у храму Светог Јована Владимира у Бару. Опширније на интернет страници Митрополије црногорско-приморске.

Велики пост је васпитач душе

У оквиру Великопосног циклуса предавања у Академији знања у Будви 10. марта 2018. године протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски протопрезвитер бококоторски, одржао је  предавање на тему „Велики пост - васпитач душе“. Опширније на интернет страници Митрополије црногорско-приморске.