Богословље

Епархија жичка: Циклус предавања у част 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве (2)

Епархија жичка: Циклус предавања у част 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве (2)
Епархија жичка: Циклус предавања у част 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве (2)
Епархија жичка: Циклус предавања у част 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве (2)
Епархија жичка: Циклус предавања у част 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве (2)

У склопу прославе осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, на празник Рођења Пресвете Богородице, у Саборном храму Епархије жичке, предавање је одржао протонамесник Александар Јевтић на тему „Болест и здравље по учењу Светог Максима Исповедника“.Након претходне седмице када је јереј др Слободан Јаковљевић говорио о изворима српске литургијске праксе, ово предавање је одржано из области која се тиче теме односа богословља и медицине. У овом случају нам је пружен увид у мисао Светог Максима Исповедника по овом питању.

Епархија жичка: Циклус предавања у част 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве (1)

Епархија жичка: Циклус предавања у част 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве (1)
Епархија жичка: Циклус предавања у част 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве (1)
Епархија жичка: Циклус предавања у част 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве (1)
Епархија жичка: Циклус предавања у част 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве (1)

У вечерњим сатима 14. септембра 2019. године одржано је прво у низу предавања која са благословом Епископа жичког Г. Јустина у сусрет јубилеју 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве организује храм Светог Саве у Краљеву. Тема предавања била је Богослужбени поредак на просторима средњовековне Србије у доба Светог Саве, а предавач јереј др Слободан Јаковљевић, парох при Вазнесењском храму у Чачку.  

Рођење Пресвете Богородице - почетак истинске радости

Рођење Пресвете Богородице јесте почетак рођења једине истинске и бесмртне Радости у овоме свету, како и појемо у празничном тропару: „Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост најави целој васељени…ˮ Пресвета Дјева Марија родила се од старих и бездетних родитеља, Јоакима и Ане. Отац Јоаким беше из племена Давидова, а мајка Ана из племена Аронова. И тако Марија беше по оцу из царског рода, а по мајци из рода свештеничког. Свети праведни Јоаким и Ана, због бездетности, у скрушености својој мољаху се Богу с плачем да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Авраама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И човекољубиви Господ обрадова их радошћу која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове, јер им дарова не само ћерку, но и Богомајку – родитељку Живота.

Свети Јустин Ћелијски: Беседа на Усековање главе Светог Јована Крститеља

Данас је, браћо и сестре, други Велики Петак. На Велики Петак Господ је распет и убијен. А на данашњи дан, распет је и убијен и обезглављен Највећи човек овога света, јер су уста Господа Христа изрекла највећу похвалу о њему: да је он Највећи између рођених од жена. Ни о коме није се тако Господ изразио. Ради чега је то Господ учинио? Шта је то тако велико што је Претеча, живећи у овоме свету, учинио?

Синаксар на Усековање главе Светог Претече и Крститеља Јована

Свети Јован, Претеча Спаситеља нашег Господа Христа, требало је да смрћу својом претходи добровољној смрти Спаситеља нашег, као што је претходио Његовом рођењу, да би, као што је на земљи проповедао долазак Спасов говорећи: "Иде за мном јачи од мене" (Мк. 1, 7), тако и у аду налазећим се душама еветих праотаца проповедао долазак Господа и објавио да се већ јавио очекивани у свету Месија. И као што Господ Христос имађаше пострадати за грехе људске, тако и Претеча Његов пре Њега прими страдалничку смрт безакоња Иродова ради. А догоди се то овако:

Мали Велики петак

Међу празницима посвећеним Светом Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем, посебно место заузима празник усековања часне главе највећег међу рођенима од жене, празник који преподобни Јустин ћелијски назива „малим великим петкомˮ. У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Његова проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на главу Спаситељ приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду.