Биоетика

Протонамесник Драган Поповић: Биоетика смрти - утилитаризам и православље

Са благословом Његовог преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована, књига Биоетика смрти. Утилитаризам и православље, протонамесника Драгана Поповића, објављена је у заједничком издању Института за европске студије и Издавачке установе Епархије шумадијске Каленић.

Књигу, насталу као резултат богословског трагања за одговорима на нимало лака и једноставна биоетичка питања у вези са трансплантацијама органа, као дела једне шире биоетичке области свршетка човековог живота, аутор разврстава у три одвојене целине.

Проф. др Богдан Лубардић: Црква и питање еутаназије

Проф. др Богдан Лубардић, Универзитет у Београду, Православни богословски факултет: Црква и питање еутаназије: философскотеолошке рефлексије

1. Осим у случајевима изнимних али угледних појединаца, релевантне хришћанске Цркве држе противан став према еутаназији, уз одређена разликовања која нису суштинска. Унутар породице Православних Цркава влада слагање око начелног става да је еутаназија неприхватљива. Томе у прилог сведоче круцијални документи што адресују то горуће питање. Посебно су важни Основи друштвене концепције (2000) Руске Православне Цркве и Проблем еутаназије Специјалног одбора Грчке Православне Цркве (2000). Српска Православна Црква, осим што је успоставила одбор за биоетичка питања, учествује у раду Међународне комисије за англиканско-православни теолошки дијалог (ICAOTD) која управо завршава документ о еутаназији који ће бити усвојен у Атини следеће године под насловом: Наша сигурна и извесна нада: хришћански приступ животу и смрти (2022).

Митрополит Иларион: Свако зачето људско биће требало би да има право на живот по закону

На захтев водитељa програма „Црква и свет“, Митрополит волоколамски Иларион je прокоментарисао расправу о потреби да се законом обезбеди право нерођене деце. О овој теми се посебно разговарало на пленарној седници Међусаборског присуства Руске Православне Цркве одржаној 26. и 28. маја 2021. године у Москви, када је усвојен нацрт документа „О имунитету живота људског бића од зачећа“. Нацрт је током пленарног заседања представио митрополит Иларион, а касније нацрт бити поднет и Светом Архијерејском Сабору.

Проф. др Стаменко Шушак: Светосавски приступ здрављу и болести

Проф. др Стаменко Шушак: Светосавски приступ здрављу и болести
Проф. др Стаменко Шушак: Светосавски приступ здрављу и болести
Проф. др Стаменко Шушак: Светосавски приступ здрављу и болести
Проф. др Стаменко Шушак: Светосавски приступ здрављу и болести

После вечерњег богослужења, којим је началствовао протонамесник Ђорђе Стојисављевић, професор др Стаменко Шушак, управник Клинике за кардиоваскуларну хирургију у Сремској Каменици, одржао је предавање у уторак, 11. маја 2021. године, у храму Преноса моштију Светога Саве у Новом Саду. Професор Шушак је говорио на тему: „Светосавски приступ здрављу и болести”.

Проф. др Стаменко Шушак: Вера, нада и љубав

У канцеларији управника Клинике за кардиоваскуларну хирургију у Сремској Каменици, са неким ко је урадио преко пет хиљада операција на срцу, разговарате, на највишем нивоу, о темама којих се не би постидели ни у одајама Хиландара. И онда вам у тренутку постане јасно да пред собом имате сасвим посебну личност.

У послу којим се бави близу је онога што би се могло назвати апсолутним врхунцем. Уосталом, руководи Клиником која одавно има светске референце. Члан је најеминентнијих међународних стручних организација. И опет, у сваком тренутку, има став и енергију дубоко верујућег човека, који ни у једној ситуацији неће дозволити да му се раздвоје „хоризонтала“ и „вертикала“ његовог постојања.

Сусрет науке и теологије само је привидно „спој неспојивог“, а код вас је апсолутно доминантан. Како ви гледате на ову „алхемију“?

Audiatur et altera pars

Реплика једног хришћанина на текст ”Еутаназија Србије” аутора Мише Ђурковића од уторака, 11. јуна 2019. године у рубрици ”Погледи” дневног листа ”Политика” (online). За разлику од Томаса Мора у  „Утопији“ (1516.), Олдос Хаксли у својој дистопији "Лепи нови свет" (1932.) описује како савршено друштво живи у хармонији сходно трима начелима: „стабилности“, „миру“ и „слободи“. Но чини се да Хакслијева визија обмањује.