Биоетика

Стручњак за биоетичка питања: Клонирање представља отворена врата за производњу људи

Матијас Бек, стручњак за медицинска питања и професор моралног богословља: Не постоји „тарапеутско  клонирање“ – Покушаји са ембрионалним матичним ћелијама воде у рак а не у лечење

Беч, 12. мај 2013. – Клонирање мушких ембриона је тешки прекршај  о човеково достојанство и морамо га одбити из многобројних медицинских и етичких разлога. Ово је нагласио стручњак за биоетичка питања професор Матијас  Бек. Тиме је он реаговао на вест о успелом клонирању једног човековог ембриона од стране тима научника у савезној држави Орегон. Овиме су отворена нова врата „производњи људских живота за истраживање и за вероватно нефункционирајућу терапију“, упозорио је Бек који ради у Биоетичкој комисији при Савезној влади.

Трансфузиолoшки дани Србије

Трансфузиолoшки дани Србије
Трансфузиолoшки дани Србије
Трансфузиолoшки дани Србије
Трансфузиолoшки дани Србије

У четвртак 4. октобра 2012. у сали светосавског дома и Хришћанског културног центра у Нишу започео је са радом симпосиум под називом "Трансфузиолишки дани Србије 2012". Преосвећени Владика нишки Г. Јован својим Архијерејским старањем благословио је рад овог научног скупа, и подржао хуманост и братољубље на делу да својим доприносом свако буде онај Јеванђељски човек који полаже живот за ближње.

Трећи национални конгрес о деци и наталитету у Ражњу

Трећи национални конгрес о деци и наталитету у Ражњу
Трећи национални конгрес о деци и наталитету у Ражњу
Трећи национални конгрес о деци и наталитету у Ражњу
Трећи национални конгрес о деци и наталитету у Ражњу

У петак и суботу, 6. и 7. јула 2012. године у Ражњу је одржан Трећи национални конгрес о деци и наталитету у организацији Општине Ражањ и удружења "Опстанак". Овај конгрес благословио је Епископ крушевачки Г. Давид. У оквиру Конгреса представљена је књига "Затирање српског народа" а у порти светог Пророка Илије отворен је 13. Сабор културно-уметничког стваралаштва под називом "Дани Саве Јеремића" који се традиционално одржавају у Ражњу.

Владика крушевачки Давид: Интервју за ПОБЕДУ

Ваши утисци са хиротоније и устоличења: И једно и друго равно је нашем завету датом Свесветој Божанској Тројици - Оцу и Сину и Светом Духу - да ћемо и лично и саборно изграђивати Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. А да ће само њено изграђивање тећи на плану епархијском, и истовремено на саборном плану.

Ваше мишљење о стању и проблемима у Крушевачкој епархији: Ради се о живом организму хришћана - хришћана учлањеним у њега благодаћу и светотајински, а који ће разоткривати своје силе и могућности у проласку кроз Сцилу и Харибду свакодневних искушења. Епархија ће се стално налазити и у сплетовима околности - околности које ће личити на судбину, а да то неће бити ни судбина као кисмет, ни неумитност ни ананги. Епархија ће пулсирати као живи благодатни организам чији живи чланови - хришћани остварују своје ипостасно начело, односно лично охристовљење, усиновљење и обожење.

Друга међународна конференција за пастирску негу

Друга међународна конференција за пастирску негу
Друга међународна конференција за пастирску негу
Друга међународна конференција за пастирску негу
Друга међународна конференција за пастирску негу

С благословом Његове Светости Васељенског Патријарха Вартоломеја I, а у организацији мреже за пастирску здравствену бригу Васељенске Патријаршије, од 12. до 16. октобра је на Родосу одржана Друга Међународна конференција за пастирску здравствену негу са темом "Нега пред вратима смрти". Предавања и презентације у фокус су ставили смрт која је сагледана са медицинске, теолошке, философске, психолошке и пастирске перспективе са посебним нагласком на палијативну негу, негу код куће и хоспис програме за оне који пате од неизлечивих болести и који су у последњој фази живота.

Трећи сверуски конгрес православних лекара

Његова Светост Патријарх московски и све Русије упутио је честитке организаторима, учесницима и гостима конгреса, који ће трајати до 1. октобра и биће посвећен етичким аспектима медицине, саопштава званични сајт Московске патријаршије.

„Савремени љекар се суочава са многобројним изазовима нашега времена. Већина проблема има етички карактер. И овдје је посебно важно да се очува морална снага, да се не падне у искушења како се професија не би претворила у извор обогаћивања или манипулисања човјеком, чак у најбоље сврхе“, казао је Патријарх, стављајући акценат на најболнију тачку наше медицине.