Биоетика

Удружено за живот

Католичка и Евангелистичка црква у Немачкој против припомоћи на самрти (Sterbehilfe)

У четвртак ће Немачки парламент (Deutsche Bundestag) расправљати о новом закону о (при)помоћи на самрти. У једном заједничком комуникеу су Рајнхард кардинал Маркс, председавајући Немачке бискупске конференције у име католика, и његов евангелистички партнер, Хајнрих Бедфорд-Штром, председавајући Савета евагелистичких хришћана у Немачкој (EKD), изнели 30. јуна у Бону своје изричите ставове и истакли нужност даље изградње палијативне медицине и хоспиц-домова. Тенор овог комуникеа је категорично одбијање сваког нормализовања асистенције при суициду, самоубиству.

Патријарх Кирил: „Пра­во на еу­та­на­зи­ју“ и мо­рал­на од­го­вор­ност

Срп­ска јав­ност уско­ро ће се су­о­чи­ти са те­мом пре­кра­ћи­ва­ња му­ка те­шких бо­ле­сни­ка ко­ји ла­га­но уми­ру, по­што је еу­та­на­зи­ја пред­ви­ђе­на пред­на­цр­том Гра­ђан­ског за­ко­ни­ка, ко­ји је пред јав­ном рас­пра­вом. У на­став­ку до­но­си­мо из­вод из из­ла­га­ња Па­три­јар­ха мо­сков­ског и све Ру­си­је Ки­ри­ла по­све­ће­ног фе­но­ме­ну „уби­ја­ња из ми­ло­ср­ђа“, ко­је је ле­га­ли­зо­ва­но у Хо­лан­ди­ји (2001), Бел­ги­ји (2002), од­мах за­тим у Швај­цар­ској, бли­жи се тај дан у Скан­ди­на­ви­ји и Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, а три са­ве­зне др­жа­ве САД одо­бра­ва­ју еу­та­на­зи­ју. Пре­ма ис­ку­стви­ма из Бел­ги­је, у гра­ду од 100.000 ста­нов­ни­ка до­га­ђа се 19 слу­ча­је­ва еу­та­на­зи­је го­ди­шње, што је ви­ше не­го по­ги­ну­лих у кри­ми­нал­ним уби­стви­ма.

Нове моралне дебате о можданој смрти

Мождана смрт дефинисана као неопходни услов праксе медицинске трансплантације органа. Поводом комуникеа саветодавног гремијума о етици у Немачкој поднесеног јавности 24.2.2015.г.

Шта је људски живот? Шта је зацело смрт? Када је човек заиста мртав? Ова философски формулисана питања имају практичне консеквенце: према немачком закону о медицинској трансплантацији, витални органи смеју се преузимати само од мртвих. Одлучујићи интернационални критеријум људске смрти је мождана смрт.

Акцији добровољног давања крви одазвали се и вјерници Црквене општине Бијело Поље

Тридесетак вјерника Црквене општине Бијело Поље одазвало се у суботу 21. фебруара 2015. године на акцију добровољног давања крви, коју је уз Црквену општину и удружење Кнез Мирослав организовало и Братство православне омладине. Протојереј Дарко Пејић, који је заједно са супругом и кћерком даривао драгоцјену течност, казао је у име Црквене општине Бијело Поље да на овај начин Црква наставља своју мисију. Према ријечима предсједника Општинске организације Црвеног крста др Бесима Кадића, ово је трећа акција добровољног давања крви ове године.

Еутаназија или природна смрт: О антиномијма цивилизације смрти

Годишњица од фаталне одлуке Парламента у Белгији о легализацији еутаназије

Парламент у Белгији је већином гласова у фебруару прошле, 2014.г. легализовао нови закон о активној асистенцији на самрти за децу и непунолетне. Оваквом гласању су претходиле јавне контраверзне дебате. Као и у Холандији, сада ће и у Белгији бити дозвољена активна еутаназија за децу и малолетне. На својој седници од 12. фебруара 2014, након емоционалне дебате са 86 „за“ и 44 „против“ гласова као и 12 „уздржаних“, белгијски Парламент је легализовао етички спорни закон о еутаназији деце и малолетника. Реч је о модификованом закону из 2002. г. о „праву на смрт“ одраслих који болују од неизлечивих болести.

Етичке импликације пренаталне дијагностике

Олдос Хаксли описује у својој дистопији „Лепи нови свет“ (1932.), за разлику од Томаса Морове „Утопије“ (1516), како савршено друштво живи у хармонији сходно трима начелима: „стабилности“, „миру“ и „слободи“. Но чини се да Хакслијева визија обмањује. „Савршено“ друштво је је резултат свеобухватног система који почива на вештачкој репродукцији, кондиционирању и индоктринацији тоталитарне светске државе. Морална субјективност њених грађана је стриктно контролисана, опсервирана и изложена сталној манипулацији. Најпре је реч о биолошкој кондиционираности. Људска репордукција се збива изван његове полности, односно исход је техничког процеса оплођења. Социјална кондиционираност се збива путем индоктринације. Чини се да Хакслијев роман није изгубио у својој актуелности. Оно што је изгледало фикционалном визијом, почиње да бива опора стварност у виду ген-техничких процеса савремене репродуктивне медицине.