Биоетика

Акција добровољног давања крви у цркви Светог Димитрија на Новом Београду

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, свештеничко братство новобеоградског храма Светог Димитрија предвођено старешином протојерејом-ставрофором Рајком Недићем, у сарадњи са Институтом са трансфузију крви Србије, организује акцију добровољног давања крви. Аутобус Црвеног крста са медицинским тимом биће постављен у порти цркве Светог Димитрија 11. маја 2011. године од 11 до 16 часова.

ДАЈТЕ КРВ - УЛЕПШАЈТЕ ДАН СЕБИ И ДРУГИМА!

Терапијска примена матичних ћелија

Када се говори о терапијском коришћењу матичних ћелија, полажу се велике наде у лечењу тешких болести попут леукемије, рака, потом тешких облика болести дегенерација средишњег нервног система (нпр. Алцхајмерова болест или Паркинсонова болест), срчаних обољења или дијабетеса...

Неки их опет користе у циљу подмлађивања или као врсту допинга. Међутим, потребно је да прође читав низ година да би се показали видљиви резултати примене овог метода лечења, јер овај вид терапије још увек представља непознаницу, посебно када до нас пристижу вести о нуспојавама овог лечења. Овде је битно указати на неетички начин коришћења матичних ћелија приликом терапеутског клонирања ембрионалних матичних ћелија, што се коси са темељним начелима хришћанске етике. Фармаколошко истраживање које се врши на људским ћелијама се представља као припомоћ терапијској употреби матичних ћелија.

Слово о биоетичким дилемама

Ђакон др Петар Дабић ради као интерниста-кардиолог у Институту за кардио-васкуларне болести на Дедињу.

Савремена медицина је наметнула мноштво нових етичких и биоетичких дилема о којима верници траже одговор у светоотачком предању и вековном искуству Цркве. Др Дабић је последњих година говорио на трибинама о овим егзистенцијалним проблемима људи, за које решење нуди савремена биоетика објашњавајући из кроз критеријуме који имају библијско и светоотачко утемељење. Развој науке и технологије отворио је проблеме о којима традиционална медицинска етика нема потпуни став, па се при доношењу медицинских одлука очекује мишљење теолога, философа, правника, социјалних радника и сл. У којој мери се прихватају биоетичка достигнућа, а када она нарушавају Божји и природни ред и поредак, разговарамо са др Петром Дабићем.

Укратко о трансплантацији

Питања биоетике уопште, а медицинске етике посебно, представљају релативно нову, али изузетно важну проблематику у савременом друштву. У укупном друштвеном и научном дијалогу о изазовима ове врсте неизоставно треба саслушати, и практично уважити, и религијске ставове - у нашој земљи, као и другде у Европи, првенствено хришћанске.

Генетски модификовани организми

Остварење научног сна

Средином деведесетих година генетски модификовани организми ушли су у комерцијалну пољопривредну производњу. О томе шта су то генетски модификовани организми и како настају, разговарали смо са проф. др Миодрагом Димитријевићем са Катедре за генетику Пољопривредног факултета у Новом Саду.

• Господине професоре, реците нам укратко, молим Вас, шта су то генетски модификовани организми (GМО) и како настају?

Генетски модификовани организми су организми који никада не би настали спонтано у природи. То су, дакле, организми који настају свесним деловањем човека у лабораторији. По изласку из лабораторије, они налазе своје место било у свету микроорганизама, било у свету виших организама. Генетски модификовани организми не познају границе: ради се о једном механичком трансферу гена из организма који даје ген (донора) у организам који ген прима (акцептор), техникама које не познају никакве баријере, те је буквално могуће узети било који ген из било којег организма и убацити га у генетску основу неког другог организма.

Апел Патријарха српског

Обраћамо се са молбом свима - а у име великог броја пацијената у београдским болницама, који очекују помоћ здравог и способног становништва - да се укључе у акцију добровољног давања крви.

Наиме, налазимо се у летњем периоду, када је, иначе, сезонски дефицит крви, а посебно ових дана, кад и резерве крви падају испод минимума. Последица нередовног снабдевања крвљу узрокује одлагање редовних операција, а тако и благовремено лечење пацијената. Молимо све који су у могућности да се укључе у акцију добровољног давања крви. Свако од нас може бити добровољни давалац крви ако се осећа здрав и налази се у животном добу од 18 до 65 година. Хумано је да понуди лек који држи „у руци" и на тај начин спасе нечији живот који можда баш у овом тренутку зависи од његове испружене руке.

Ближа обавештења можете добити у Институту за трансфузију крви Србије, Светог Саве 39, Београд, тел. бр. 011/3830590.

У Београду, 22. јула 2010. године

Патријарх српски
Иринеј