Небеска је порука на земљи мир, међу људима добра воља

Бог је заинтересован за свакога човјека, за цијело човјечанство и не само заинтересован него је свима дао неке добре потенцијале. Зато би било императив да сви ми нађемо оно што је најбоље код нас. И да са тим најбољим комуницирамо са другима. Не са оним што је најлошије или не дај Боже што је нездраво у нама, истакао је у Божићном интервјуу за Анадолују владика Атанасије, епископ бихаћко-петровачки.

Посматрано у контексту великих празника као што је Божић, рекли бисмо, навео је владика Атанасије, "да је напријије потребно остварити у себи човјечност: буквално, оно што је говорио патријарх Павле - будимо људи". "Ако у себи сконцентришемо довољно људског, човјечног потенцијала, ја сам увјерен да ће без сумње свако у своме ресору, својој професији, и у својој обавези, својој функцији коју обавља наћи и мудрости и знања и снаге да то добро спроведе. Треба хтјети, треба имати добру вољу. Једна од порука са неба приликом Христовог рођења, порука која је била пјевана, хорски малих анђела: Слава на висини Богу, а на земљи мир. Међу људима добра воља. Ја бих хиљаду пута подвукао то - међу људима добра воља", истакао је Епископ бихаћко - петровачки. 

Вјеронаука у школама - велика срећа

Владика Атанасије нагласио је како је "важно хтети: када хоћемо сигурно наћи ћемо умијећа и снаге да то спроведемо".

"Управо ту је значај оваквих празника. И стајања пред Бога. Пред Богом се треба огледати као пред огледалом. Не би било лоше заиста да сви чешће погледамо пред Бога да замислимо, да претпоставимо шта би Бог рекао нама о нама, шта би Бог нама препоручио. Морао бих да подсетим на Библијску историју: човјечанство је започело своје постојање као једна цјелина. Тек касније током историје долазило је до дисифиркације, до неког разуђивања. Ако посматрамо библијску историју види се да је Бог створио, склапао завјет са цијелим човјечанством. Па, онда се то некако разуђивало, неки су одлазили неким другим правцима", навео је епископ бихаћко - петровачки.

Владика је истакао да је "велика срећа да вјерска настава постоји у нашим школама: зато што када се вјеронаука учи, изучава у школама она ће се изучавати у својој оригиналној форми и то са научним, објективним приступом".

"Значи да ће ђак одмах у тим годинама бити у могућности да религију упозна у њеном изворном, а не у њеном неком извитопереном облику. Ми људи некако склони смо да ствари прилагођавамо себи. Не само обичне земаљске ствари него чак и оно што је божанско. Мислим да отуда потиче највећа невоља кад људи покушају да чак и свештена писма прилагоде себи, божанске одлуке да прилагоде себи, а не да се они прилагођавају божанској поруци и да се обликују по њој. Потребно је суочавати се са приликама живота, а посебно сусретати се са браћом, људима пријатељима са оним што је најбоље у нама", сматра владика Атанасије.

Епископ бихаћко - петровачки наглашава да заједнички живот нема алтернативу и да би нам "пре свега то и Господ рекао".

"Свет је његов, сав свет је његов. Ми смо његови. Он жели да будемо у хармонији. Небеска је порука на земљи мир, међу људима добра воља. Што се тиче хтења основно је да хоћемо са потпуним убеђењем да можемо. Потребно је то умеће. Умеће бих сумирао да сусрећемо једни друге са оним што је најбоље у нама. То би била методологија. Хтети и применити прави метод. Умети", поручио је владика.  

Добри комшијски односи

Епископ бихаћко - петровачки истакао је да је стање у епархији "тужна тема због тога што је српски православни народ одсутан на том простору". навео је да је дошло до велике промјене у претходном рату или посље њега.

"Град Бихаћ који има око 63.000 има свега 150 православних Срба, Цазин по мојим информација четири или пет, Велика Кладуша нема ни 30, Босанска Крупа 20-30, Сански Мост мање од 1.000. Дакле то је нешто најтужније. То је оно што ме највише боли. Слободно ћу вам рећи да нису створени довољно добри услови за повратак и мислим да би требало на томе радити. Да се омогући тамо повратак. Знам да је економска ситуација тешка за све. Упознат сам са тим да просвјетни радници на целом том простору нису добили плату више месеци. Али, имам утисак да би ипак, могло и на овом плану повратка више да се уради поред те опште кризе која тамо постоји. Говорим за тај свој простор који познајем. За друге просторе сигурно да су позбавији други људи", оцијенио је владика Атанасије.

Он је, међутим, нагласио да су створени јако добри комшијски односи. Било је више сусрета у Бихаћу, Босанском Петровцу на научном нивоу, одржани су међурелигијски семинари.

"Ту смо се добро упознали и ја мислим да смо створили јако добру атмосферу и добру климу. Скоро се догодило то у Босанском Петровцу у средњошколском центру да је предавач вјероучитељ ислама одржао час о исламу ђацима српске православне вјере, а наш вјероучитељ за православну вјеронауку одржао је час вјерницима дјеци ислама о православном хришћанству. То помињем да бих рекао уопште каква се атмосфера  тамо ствара", навео је владика Атанасије.

Сусрет човјека са Богом

Истакао је да би поруке Божића требало извлачити управо из самога појма празника.

Божић је, наводи владика Атанасије, дан сусрета човјека са Богом.

"Исконска је тежња човјека да се са Богом сусретне, да оствари заједницу са њим, да са њим успостави блиске односе. Ми знамо да је човјечанство на разне начине кроз историју о Богу говорило и Бога представљало међутим, увек мање више са неке дистанце. Хришћанство је у томе изузетак зато што у њему имамо остварен лични сусрет са живим Богом. Управо због тога на празник Божића, који се због тога и зове Божић, тема овога празника јесте сами Бог. И то његов долазак из љубави према човјеку, његов долазак у човјеков свијет. Тајна је то велика, али ако читамо свештену историју у њеном контексту потпуно колико је људској логици могуће досегнути ту тајну, постаје схватљиво како је до тога дошло. Сматрамо и памтимо да је управо долазак Божији у овај свијет заправо и преломни догађај, најзначајнији догађај у људској историји", оцијенио је владика Атанасије.

Епископ бихаћко-петровачки навео је да је "Бог дошао у свијет који је можемо слободно рећи притиснут многим нередима и несавршенством, притиснут злом и болешћу".

"У свијету постоји тама, постоји мржња, смрт. Бог је дошао да научи човјека пре свега како се живи у овоме свету, а да не буде човек савладан и болешћу ни мржњом ни злом па ни смрћу. Дакле као учитељ. И треба видети како је он провео свој боравак на земљи: са коликим смирењем и са колико љубави он је пришао човјеку. Он је могао да бира где ће се родити и у ком сталежу. Није изабрао да се роди у царској палати, него код пастира, код најпростијих људи. И како је забележено у Јеванђељу чак за њега се није нашло место ни у гостионици, него је рођен код пастира у једној пећини и одрастао је као било ко други. Из тога можемо извући поруке Божића", навео је владика Атанасије.  

То значи, поручио је: бити отворен, бити смирен и узети у загрљак сваки статус људског живота и себе наћи ту.

"Садржај његове науке је порука Божића. То јесте да на Божић поново освешћујемо око свога памћења све оно што је Христос казао. Дакле, изнова на Божић ми смо спремни да чујемо шта то Бог има да каже нама људима. А, знамо шта је говорио господ Христос: да љубимо једи друге, да се жртвујемо једни за друге, да чинимо добро и онима који нас воле и онима који нас неволе", закључио је епископ бихаћко - петровачки.

Доброчинство примјењиво на БХ простор

Владика Атанасије је посебно је желио у овом нашем контексту подсјетити на илустрацију тога доброчињења "која постоји само у Јеванђељу господа Христа". Оцијенио је да би она била примјењива сад на нас посебно на сарајевски и босанскохерцеговачки простор.

"Једном приликом када је Господ говорио о ближњима неко је рекао ко је мој ближњи: онда је Спаситељ, господ Христос испричао: неки човјек је ишао од Јерусалима ка Јерихону и на путу који је дуг десило се да је запао међу разбојнике. Разбојници су га испребијали, опљачкали и њега полумртва и нага оставили у прашини да лежи. Онда је тим истим путем наишао неки човјек високог сталежа из тог истога народа погледао га можда је нешто размишљао али у сваком случају није се сажалио на њега него је прошао и није помогао човјеку. Наишао је други човјек такођер, високог сталежа из истога народа исто је учинио- није помогао човјеку. Онда је наишао један странац који није припадао томе народу из Самарије, из другога народа - када је дошао на оно место видио је човјека како лежи у прашини, сажалио се на њега, сагнуо се, подигао га, завио му ране, јер пошто је ишао кроз пустињу имао је нешто од опште медицине уз себе и основне намирнице, повратио му снагу и поставио га на своје магаре и одвео га у Јерихон до прве гостионице и рекао гостионичару: пази на овога човјека ја ћу ти платити и оставио му новац. Ја морам својим послом да идем натраг али вратит ћу се ако будеш нешто више потрошио ја ћу ти платити. И спаситељ на крају поставља питање - шта мислите ко је од ове тројице био њему најближи. Сви су морали да се сложе да то нису била она двојица из његовог народа него онај трећи који је учинио добро дело човјеку", рекао је владика Атанасије.

Ми ћемо, нагласио је, наћи код многих учитеља, многих филозофа ту препоруку да је потребно солидарисати се са другим људима, бити пријатељ другима, "али у пракси како се то изводи и дати снаге човјеку да то спроведе ми имамо инспирацију управо у господу Исусу Христу и мислим да је са њим оствариво то што је људско".

Владика Атанасије истакао је да се у Босни и Херцеговини Божић и сви вјерски празници славе заједнички.

"Како да не: ево шта да вам кажем. Ја сам добио честитке за Божић од свих начелника наших општина Бихаћа, Кладуше, Босанске Крупе, Санског Моста...", навео је владика Атанасије.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка