Недеља Слепога у Даљ Планини
У Недељу Слепога, 6. јуна 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.
Саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији, и ђакон Војислав Николић. Беседио је владика Херувим:
- Човек треба буде биће заједнице, биће дијалога, како са Богом тако и са ближњима. Свет нам даје супротну реалност. Даје нам зло као почетак, а зло ако се разложи оно руководи светом управо у оном супротном смеру од којег нам проповеда свето Јеванђеље. Господ нам је оставио у завет да као хришћани сведочимо својим животом живога и делатнога Бога. Свето Јеванђеље нас и у данашњем читању одељка Светога апостола Јована поучава којим путем ми треба да идемо. Требамо ићи путем вере, а онда ће и све оно што је наше телесно, а видимо да је данашњи слепи човек био телесно слеп, заиста, уколико верујемо, прогледати. Наравно да данашња прича и поред ове димензије има и ону духовну, а то је да ми треба да духовно прогледамо, да наше очи гледају преображену реалност живота која нам се управо отвара кроз ову Свету Литургију. Литургија је пуноћа живота у Цркви, пуноћа нашег односа са Богом. Ту смо једни са другима везани у заједницу љубави, у заједницу са живим и делатним Богом кроз Свету Тајну причешћа. Благодаћу Духа Светога смо сабрани на ову Свету Божанску службу, да би се причестили Телом и Крвљу Господњом, да би окусили та вечна Добра. Вечна Добра која су једини пут, једини лек, нашој души и нашем животу у овоме свету. Дају нам да се хранимо духовним вредностима, да би наше очи биле преображене, способне да гледају реалност другачију него она што је. На нама хришћанима је да преображавамо овај свет, да га приводимо своме Творцу, али искључиво уколико и ми живимо на тај начин.
- Живећи у Цркви Божјој, држећи заповести Божје и носећи Јеванђеље као закон и залог нашега вечнога живота. Јеванђеље је Света књига у којој је саткано све оно што је добро и све оно што човека чини да он буде човек, да човек буде достојанствен тога звања – човека. Јер је Јеванђеље управо оно што је суштина доброга дела у овоме свету. Јеванђеље нам се отвара да би схватили шта је то у шта ми верујемо, једним простим речима, простим дијалогом, једним простим односом, али све то што је просто у дубини духовних вредности то добија своју пуноћу, добија свој садржај и добија сложен однос. Ту су саткани сви они елементи духовнога живота. Уколико дубоко верујемо, као слепи из данашњег Јеванђеља, можемо да ходимо преображени у овоме свету. Преображавајући друге својим животом, својим делима и чврстином своје вере. Благодат Божја уселиће се у биће свакога човека који жели да прими Бога у своје срце и душу, тако ће зрачити љубављу Божјом. То можемо видети кроз житија многих Божјих угодника који су преображавајући себе преобразили све око себе. Свети Божји угодници преображавају и нас кад год се сусретнемо са њима, кад год одемо на Острог или у било коју другу светињу где су мошти Светих Божјих угодника можемо да осетимо њихову топлину и умилност наше душе пред њима. То је због тога што се ми тада саображавамо са њиховим животом, са чврстином вере коју су они имали. Благодат нас тада прати и даје нам снагу да издржимо са свим искушењима која су део нашег живота. Ни светитељи нису били сами по себи, него су ходећи стазама покајања и омивајући сузама своју душу стицали врлине као залог вечности. Тако су и нама оставили у завет да следујемо њихов живот и да се поучавамо из њихових дела, да и ми отворимо своје духовне очи. Уколико будемо у молитви и љубави, на литургијској заједници знамо који је наш циљ и наша сигурна лука у овом свету. Света Литургија је наш брод спасења којим идемо ка вечном животу који нам се отвара сваки пут када служимо, она је икона Царства Небеског и тог хармоничног односа са нашим Богом, истакао је владика Херувим.
Извор: Епархија осечкопољска и барањска
