Недеља свих Светих у Загребу

У недељу, 07. јуна 2015, Недељу Свих Светих, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије началствовао је Евхаристијским сабрањем у Катедралном храму Преображења Господњег у Загребу, уз саслужење братства светопреображењског храма.

У својој архипастирској бесједи Митрополит је поучио сабрани народ објаснивши смисао прочитаних Јеванђелских ријечи: „Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.“

По ријечима Митрополита Порфирија: „Ово је оштра реч Христова, али ако се она на правилан начин разуме онда ћемо видети да је она још један благи јарам и добра вест Христова, јер Он хоће не само да спасе мене или тебе, него хоће да спасе све нас заједно. Хоће да спасе оно што је наше, оне који су наши. То често зависи и од нас, од нашег поверења у Христа и од нашег односа према ближњима. Ако волимо било кога више него Христа онда је узалуд та наша љубав према њима, јер је привремена и ограничена. Она је пролазна зато што је све на овом свету пролазно. Али ако волимо Христа читавим својим бићем, ако знамо да без Њега не можемо, ако знамо да све зависи од Њега, ако читав живот свој поверимо Њему и Њега ставимо у центар нашег живота, онда ће све, и све оно што је наше, кроз наше поверење и нашу љубав, кроз нашу нераскидиву везу са Христом, бити повезано са Њим. Онда ћемо ми у тој свези, у љубави са Христом, већ овде и сада, почети да доживљавамо тајну Царства Небеског, а у вечности доживети спасење. Наша чврста веза са Њим повући ће заједно са нама у Његово наручје и оне који су повезани са нама. Наравно да је потребно да и други то желе. Више је потребно да то желимо неголи то какви смо. Да желимо увек и свакога дана да будемо бољи, да устајемо из свакога свога пада, из промашаја да се враћамо, грех да исправљамо. Али узалуд је и та чистота, ако бисмо је имали, и чисти морални наш лик, уколико се уздамо само у то и уколико не знамо да је много важније да верујемо Христу и да хоћемо да будемо са Њим.

Узети крст свој и поћи за Христом значи прихватити живот свој такав какав јесте. Прихватити га као дар од Бога. Прихватити услове у којима живимо, али у тим околностима, ма колико да су понекад тешке, да покушамо да се вежемо за Христа, да се предамо Њему и Његовом Промислу. Онда ће Он бити осмислитељ, смисао, пуноћа свега онога што имамо, што јесмо и што чинимо, независно од тога какво је.“

Сабрање вјерног народа са својим Архипастиром и свештеницима настављено је и након Литургије у просторијама Музеја Митрополије загребачко-љубљанске.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска