Неканонско православље
А људи, који су га држали, ругали су му се и у ударали су га,
покрили су га и питали: прореци ко те је ударио? (Лк. 22, 63-64)
ДУШЕГУБНИ РАСКОЛИ И СЕКТЕ КОЈЕ СЕ НАЗИВАЈУ ''ПРАВОСЛАВНИМА'' И ТЗВ. ''НЕКАНОНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ''
У хришћанском свету одавно је позната уситњеност и расцепканост међу протестантским заједницама, често истицана и од стране нас православних како би се још више нагласио понос нашим јединством. То наше јединство, наша саборност, спада у најосновнија својства Цркве по којима се препознаје наша аутентичност, тј. Православље.
Истина, од православља су кроз историју многи отпадали, али су они који су остајали увек верно чували апостолску веру, јединство и прeјемство. Међу оним отпадницима многи су кроз историју покушавали да остваре некакво, макар међусобно, јединство које би барем личило на јединство православних, али им то наравно није полазило за руком.
Кажемо наравно јер ни јединство православних не долази само по себи, а још мање од некакве савршености православних хришћана, већ управо из савршености Господа Исуса Христа који је једини Свет и једини савршен и који је глава Православној Цркви а која је тело Христово на земљи. Као што је један Господ Исус Христос тако је једна и заједница људи са Њиме, а та је заједница Света, Саборна и Апостолска. То је, разуме се, Православна Црква.
ДУХОВНО ЈЕДИНСТВО ЦРКВЕ
Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква, подељена је у административне јединице које зовемо помесним Црквама, па тако имамо Руску Православну Цркву, Грчку Православну Цркву, Српску Православну Цркву, итд. али је наша вера једна а ми смо једно у Господу.
Наше јединство видљиво је у свакој Литургији. Сваки православни свештеник, где год у свету да служи Свету Литургију, у самој служби моли се за свога Епископа, који је први свештеник одређене Епархије. Тај Епископ, као и сваки Епископ, где год у свету да служи свету Литургију, помиње поглавара своје помесне Цркве; било да је поглавар Патријарх, Архиепископ или Митрополит, а тај поглавар, као и сваки поглавар сваке помесне Цркве, где год у свету да служи свету Литургију, помиње све остале поглаваре свих помесних православних Цркава[1].
Гледајући ''са дна према врху'', заједница верног народа чини парохију на чијем је челу свештеник. Заједница парохија чини Епархију на чијем је челу Епископ. Заједница Епископа чини Свети Архијерјски Синод или Сабор Помесне Цркве на чијем је челу ''први међу једнакима'' (Патријарх, Архиепископ или Митрополит, како где). Заједница помесних Цркава чини Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву на чијем је челу Исус Христос.
НЕМОГУЋНОСТ ОСТВАРЕЊА БЕЗБЛАГОДАТНОГ ЈЕДИНСТВА
Они који су ван ове заједнице могу се звати каквим год именом они желе да се зову, али они нису део те Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве коју ми помињемо у Символу Вере. У такве спадају не само они који себе зову ''Реформисана Црква'', ''Фундаменталистичка Црква Светаца Послдедњих Дана'', ''Уједињена Апостолска Браћа'', ''Адвентистичка Црква Седмог Дана'' итд. већ и разне групе које у своја имена стављају и придев ''православна''.
Тако имамо тзв. ''Црногорску православну цркву'', ''Хрватску православну заједницу'', ''Српску истински православну цркву'', ''Грчку истински православну цркву'' (тзв. ''старокалендарску'' која се дели у девет међусобно посвађаних фракција), ''Украјинску истинску православну цркву'' (која се дели у двадесетједну међусобно завађену фракцију), ''Руску истински православну цркву'' (која се дели у двадесетчетири међусобно завађене фракције), ''Руску катакомбну православну цркву'', ''Истински катакомбну православну цркву'', а од недавно и предузећа попут аустралијске компаније ''Слободна српска православна црква проперти траст'', која у јавним наступима редовно уз своје име истиче и државни регистрациони број предузећа.
Неке од горе поменутих заједница настале су услед раскола у Православној Цркви а неке као потпуно нове секте које су одлучиле да у своме имену користе и описни придев ''православна'' иако нису део Православне Цркве нити са њом имају икакве везе.
Тако је например тзв. Црногорска православна црква уствари само Невладина организација (НВО) регистрована у локалној станици полиције у Цетињу, у Црној Гори. Дакле по свом канонском и правном статусу она је у равни удружења навијача ''Јужни Фронт'' које је такође регистровано у полицијској станици као Удружење грађана.
''Слободна српска православна црква проперти траст'' (Проперти траст) из Аустралије је предузеће регистровано у надлежним државним институцијама Аустралије како под предузетничким тако и под пословним бројем као добротворна установа.
Тзв. Српска истински православна црква је неформално удружење грађана основано 1995. године а које делује као ''одељење'' или ''повереништво'' Истински православне цркве Грчке на територији Србије.
Оно што им је свима заједничко јесте често клеветање Српске Православне Цркве и константни покушаји или стварања раскола или превлачења православних Срба у своје редове.
Истински православна црква Грчке на пример, као ''мајка'' српских ''старокалендараца'', настала је као последица раскола у Грчкој Православној Цркви који се десио 23. марта 1924. године. Тога дана Грчка Православна Црква извршила је календарску реформу и заменила јулијански календар ''новојулијанским'' или миланковићевим календаром[2].
Наиме, како се ''миланковићев'' и ''грегоријански'' календар поклапају скоро у дан у следећих 800 година, један део православних верника у Грчкој помислио је да се ради о усвајању ''грегоријанског'' или папског календара, те да је посреди латентно унијаћење и покатоличавање православних. Када се утврдило о чему се заиста ради, један део тих који су отишли у раскол вратио се у окриље Грчке Православне Цркве а други су остали у расколу који до данас траје.
Сва апсурдност ''старокалендарског раскола'' огледа се у примеру Свете Горе. Наиме, Света Гора налази се под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Иако је Цариградска патријаршија прешла на миланковићев календар, Света Гора и даље користи, еклисиолошки и грађански, јулијански и то јој ни мало не смета да остане у канонском јединству са Васељенском патријаршијом.
Још је трагикомичнији случај тзв. ''српских старокалендараца'', тј. чланова тзв. Српске истински православне цркве, јер сама Српска Православна Црква никада није прелазила ни на миланковићев ни какав други календар него је одувек на јулијанском.
Дакако да је горњи пример врло поучан када се говори о непрактичности и контрапродуктивности самог увођења новог календара, али је још и више илустративан пример једног другог проблема са којим смо се до сада ретко сретали. Наиме, овде се јасно пројављује секташки и расколнички менталитет вођа и чланова таквих расколничких група који у тако парадоксалној ситуацији не помишљају на покајање и повратак у Православље него за своје поступке траже друга оправдања.
Тако ''српски старокалендарци'' сада више не оптужују СПЦ да нема благодат због преласка на ''римски'' календар што се се никада није ни десило, него је сада оптужују за апостасију, односно отпадање од вере, јер одржава дијалог са другим верским и религијским заједницама и удружењима. Конкретно због чланства у Светском савету цркава (ССЦ).
ДЕО (СУ) МИСИЈЕ ЦРКВЕ
Бити отворен за дијалог са свима који желе да причају и за проповед свима који имају уши да чују јесте управо основни услов да имамо право да се зовемо, између осталога и, Апостолском Црквом. Свети Апостоли нису се закључали у једну собицу и ту чекали своје спасење и пропаст осталих, него су истински послушали Христов позив ''Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа'' (Мт. 28:19).
Управо је та жеља за спасењем свих и разлог бављења овом темом. Црква не покушава да заштити некакав ''бренд'' православља, нити се бори са ''конкуренцијом'', јер Црква као Једна не може никада ни имати конкуренцију. Црква овој теми прилази сотириолошки, дакле са бригом за спасење свакога човека.
Претпостављамо да свако ко је члан неке секте или организације, или је пао у раскол, уствари тражи Христа и тражи ту истинску заједницу са Њим. По речима Светог Симеона Новог Богослова ''Трчите, тражите, куцајте, да би вам се отворила капија Царства Небеског и да би сте ушли у њега и стекли га у себи. Јер они који оду из овог живота пре него што стекну Царство, где ће га уопште наћи када оду тамо?'' Они су дакле оне залутале овчице које су ''трчећи и тражећи'' постале плен грабљивих вукова а све из најбољих намера.
Како би смо им помогли да својим ''добрим намерама'' не поплочају пут до пакла и себи и другима, ми као истинска и једина Црква Христова дужни смо и да их коримо али и да им снисходимо до одређене мере.
Из снисхођења ми их зовемо ''неканоским православцима'', јер имају спољашњу форму православне Цркве, али немају суштину, ни благодат, ни Духа Светога који никада не напушта Цркву. Из истог разлога из кога разговарамо са протестантима разговарамо и са ''неканонским православцима''. Али исто тако када неко напада и клевеће Цркву, када отвара живе ране на њеном телу и тако комада Христово тело као што су радили злобни Јевреји пре две хиљаде година, онда Црква брани и своје достојанство и свој идентитет и своје јединство.
Ако је једна овца изгубљена, треба је тражити и вратити у стадо, на сигурно. Али се у исто време не сме дозволити изгубљеној овци да пред остатком стада глуми пастира. Ако се то дозволи, цело стадо биће изгубљено а пастир кога је власник стада упослио да га чува и пази, биће одговоран за катастрофу.
ПРИМЕР СЕКТАШКОГ МЕНТАЛИТЕТА
Узмимо за први конкретан пример горе помињану фирму Проперти траст из Аустралије. Ова компанија регистрована је као имовинско повереништво, које је пред државом Аустралијом правно лице-власник непокретности манастира Светог Саве поред Канбере.
Након залечења тзв. Америчког раскола у Српској Православној Цркви 1991. године, један део верника бивше Слободне Српске Православне Цркве није желео да прихвати помирење са српском патријаршијом, а међу њима и чланови Проперти траста у Аустралији.
У међувремену од залечења раскола до данашњих дана, председник Проперти траста, Ратомир Нешић, је због кршења подужег низа канона Васељенских Сабора Православне Цркве, екскомунициран из Православља. Дакле, на челу компаније која неретко преузима прерогативе Литургијске заједнице хришћана, и то ни мање ни више него Православне, столује човек који ни сам није у православној вери.
Елем, компанија Проперти траст закључала је манастирско имање којим управља и на њега не пушта српско свештенство него себи доводи рашчињене свештенике попут Драгана Сарачевића или суспендованог апостату Звонимира Јовића, те практично делују као мала верска секта која можда ради ефективније комерцијале у називу користи термин ''православна''.
Поменути Звонимир Јовић бивши је свештеник Српске Православне Цркве из Епархије врањске који је након суспендовања због низа канонских прекршаја и афера у крајњем акту апостасије прешао у секту ''Војска спаса'' након што је емигрирао у Аустралију. Када се у фирми Проперти траст, фигуративно речено, отворило радно место ''имитатор свештеника'' и он је из неке корпе поново извукао мантију на коју одавно нема право а униформу ''војника спаса'' (ако у међувремену није аванзовао у официра) бар за неко време вратио на офингер.
Драган Сарачевић бивши је свештеник Српске Православне Цркве који је у време раскола служио у Слободној Српској Православној Цркви, а рашчињен је након што је пре неколико година самовољно напустио Српску Православну Цркву и прешао у неканонске православце, под окриље једне у низу грчких старокалендарских цркава, али и једне од руских секти под називом Руска православна зарубежна црква[3] (РПЗЦ).
Под ''омофором'' грчких старокаланедараца не само да је основао своју парохију ''Свети Николај Жички'' него је изашао у сусрет и горе помињаној НВО Црногорска православна црква, па служи и за њих и за компанију Проперти траст.
Да ли у току њихових обреда који формом подсећају на православне Литургије ова двојица помињу надлежног Владику или директора фирме, знају само чланови ове секте, или секти. Но и када би помињали каквог самозваног ''Владику'', њихово секташење огледа се даље и у томе што тај тзв. Владика нема више кога да помиње, дакле не постоји Апостолско прејемство које је једно ексклузивних одлика Православне Цркве.
Елем, Сарачевић је дакле уједно и део раскола и део секте. Он је одличан пример рапидног уситњавања које је обавезна појава међу тзв. ''неканонским православцима'', јер није могао да се заустави ни у расколу него га нешто гони да наставља да пропада и тоне све дубље и дубље.
У том пропадању читав овај свет „неканонског православља" добија размере трагикомедије и почиње да личи на шпанску ТВ сапуницу. Наиме, ако се задржимо на примеру рашчињеног свештеника Сарачевића долазимо до примера просто невероватних „еклисиолошких акробација".
Наиме, Драган Сарачевић рекламира се на Интернету као парох „Српске православне црквене општине „Свети Николај Жички" Сиднеј". То је неканоска парохија коју је Сарачевић основао сам, након рашчињења у СПЦ, а која се налази под омофором Грчке старокалендарске секте. У тој истој парохији Сарачевић, како каже и на свом веб сајту, обавља верске обреде и за вернике тзв. Црногорске православне цркве, иако та грчка секта и тзв. ЦПЦ нису у општењу.
У исто време Сарачевић служи и у отцепљеној парохији Светог Георгија на Форесту у Канбери коју је он изгледа довео под омофор две различите јурисдикције, како оне грчке секте која у Аустралији има три парохије укључујући и ту на Форесту, тако и под омофор горе поменуте тзв. Руске православне зарубежне цркве. На сајтовима и једне и друге „Цркве" стоји и адреса ове парохије и име Драгана Сарачевића као пароха.
Даље, он служи и за организацију Проперти траст, на чијем челу се налази из православља екскомуницирани Ратомир Нешић. Веровали или не, Ратомир Нешић члан је управе и парохијанин такозване „Слободне српске црквено-школске општине Свети Никола" из Јужног Бризбејна која се такође налази на сајту РПЗЦ али јој наводно парох Јован Смелић. Но да ствар буде и гора, у тој цркви упоредо служи и Петар Фомин, који припада тзв. Руској истински православној цркви која није у општењу ни са једном од горе поменутих организација.
Тако је Сарачевић успео у исто време да се повеже са три различите неканонске „цркве" и једном компанијом које имитирају Православну Цркву а да ниједна од њих не само да није православна него чак спадају у ред секти. Поврх тога, успео је својим обредима да повеже те четири организације које иначе међусобно не опште. То расуло иде чак дотле да поменута грчка и поменута руска секта деле једну те исту србску парохију, у којој Сарачевић наводно служи и за вернике црногорске секте. Таман и да је за шпанску серију, много је.
Враћајући се на тему, морамо приметити да су њихова лутања и немир очевидна последица очајног духовног стања ових залуталих овчица Божјих. Као што каже свето Јеванђеље, пошто пију воду са извора које сами копају и сами муте, нормално је да стално поново жедне и стално се деле и уситњавају, тражећи чистију воду којом ће утолити жеђ. Но када би пили од воде коју Христос даје, а чији је зденац Црква Његова Православна, не би ожеднели до века (Јв. 4,13-14).
СОТИРОЛОШКИ СТАВ ЦРКВЕ
Наше излагање, опет понављамо, не сме се посматрати као заједљива злурадост и ликовање. Ми се нити радујемо њиховом паду нити се одричемо вере да ће и они сами устати и вратити се Цркви и Христу. Али ако се јасно и гласно не посведочи истина нити ћемо моћи да им пружимо руку и помогнемо да устану нити ћемо упозорити друге нити подсетити сами себе на опасност да се још ко не саплете и не падне као и они.
Црква Христова никада се неће одрећи тих људи него се увек држи речи Светог Владике Николаја охридског и жичког који каже ''Кад се једна овца изгуби, треба ли да се радује остало стадо? Не, не треба да се радује. Јер гле, пастир оставља стадо и иде забринут да тражи овцу изгубљену. Губитак пастиров губитак је и стада. Сато не радуј се, кад непријатељ твој падне, јер се ни Пастир твој и његов, Господ Исус Христос, не радује паду његовом.''
Но сећајући се увек светих и спасоносних упута Јеванђелских (Мт. 24, 24) не смемо дозволити лажним учитељима да варају народ и заводе душе праведника вичући „Ено Христа, ено пророка, ено чудеса која чине'' јер тако не само да нећемо вратити изгубљене овце него ће цело стадо пропасти.
Ђакон Немања С. Мрђеновић
[1] То помињање имена оних са којима смо у јединству вере видљива је нит јединства православних. Ово морамо нагласити јер не само што многи инославни имају проблем са препознавањем нашег јединства већ је то све чешћа појава и међу самим православцима. Све више Цркву гледамо кроз једну политичку призму па нам се она национална одредница у имену помесне Цркве погрешно чини као најважнија. Све више се жалимо што и ми немамо један административни центар и ауторитет, као што римокатолици имају Ватикан и Папу, а све мање се сећамо Једног и Јединственог Ауторитета над ауторитетима који је глава наше Цркве, Господа Исуса Христа.
[2] Познати српски научник Милутин Миланковић израдио је до сада астрономски најпрецизнији и најтачнији календар тако што је реформисао досадашњи јулијански календар. Пре њега реформу јулијанског календара начинили су астрономи Западне европе, по налогу римског папе Грегорија XIII који је у Римокатоличкој цркви увео у употребу тај реформисани календар 24. фебруара 1582, па је тај добио име ''грегоријански календар''. Сам ''јулијански календар'' добио је име по Јулију Цезару који је наложио 33. г. пре Христа реформу дотадашњег римског календара.
[3] Не мешати са Руском Заграничном Православном Црквом.
Литература:
Заблуде расколника тзв. Старокалендараца- Њ.П. умировљени Епископ захумско-херцеговачки Господин Атанасије (Јевтић), „Манастир Жича, Манастир Острог, Манастир Тврдош, Братство Светог Симеона Мироточивог", Београд, 2004 ;
Неканоско православље - расколи и секте, Њ.П. Епископ горњокарловачки Господин Герасим (Поповић), „Мартириа", Београд, Карловац, 2009;
Russian Orthodox Church and Dialogue with Rome, (интервју) Њ.В. Митрополит волколамски Иларион (Алфејев), ''ROCOR United'' http://www.rocorunited.com/2009/10/russian-orthodox-church-and-ecumenism_23.html , 23.10.2009, (последња посета 05. новембар 2010.);
The Russian True Orthodox Church, протојереј-ставрофор Мајкл Протопопов, ''St. Jonah of Manchuria Orthodox Church'', http://pages.prodigy.net/frjohnwhiteford/RTOC.htm , 09.03.2007, (последња посета 05. новембар 2010);
Список священнослужителей и приходов Русской Зарубежной Церкви с их адресами, Directory of the Hierarchy, Clergy and Parishes of the Russian Orthodox Church Abroad, ''Синод РПЗЦ'', http://sinod.ruschurchabroad.org/directory.htm , (последња посета 05. новембар 2010.);
Diocese of Sydney and New South Wales - St. George the Trophy-Bearer, ''Old Calendar Greek Orthodox Church-Holy Synod in Resistance'' http://www.synodinresistance.org/Administration_en/Canberra.html , (последња посета 05. новембар 2010.);
Адреса Епархий русской истинно-православной церкви, '' Церковные Ведомости'', http://catacomb.org.ua/modules.php?name=Pages&go=page&pid=396 , (последња посета 05. новембар 2010.);
Укратко о Црквеној општини ''Свети Николај Жички'', ''Српска православна црквена општина „Свети Николај Жички" Сиднеј'', http://www.svetinikolajzicki.com/CRKVENA%20OPSTINA.htm , (последња посета 05. новембар 2010.);
Назив „Слободна ЦШО Св. Никола - Јужни Бризбејн" никада није мењан, Управа ЦШО СВети Никола Јужни Бризбејн, http://www.novinar.de/2008/07/12/naziv-slobodna-cso-sv-nikola-juzni-brizbejn-nikada-nije-menjan.html , ''Новинар.Де'', 11.07.2008, (последња посета 05. новембар 2010.)
ЦПЦ добила своју цркву у Аустралији, ''Montenegrin Ethnic Association of Australia'', http://www.montenegro.org.au/pobjeda10jan2008.html, 10.01.2008, (последња посета 05. новембар 2010.)
Извор: Епархија аустралијско-новозеландска
