Немачки бискупи у светском рату

Објављено саопштење немачких бискупа о крају Другог светског рата пре 75 година

На једној видо-конференцији 29.4.2020. објављено је саопштење „Немачки бискупи у светском рату”. У њему је разматрано држање католичких бискупа за време националсоцијализма у Другом светском рату. Документ се појављује поводом 75-годишњице завршетка Другог светског рата, који ће бити обележен 8. маја 2020.године.

На конференцији за штампу је председавајући Бискупске конференције, бискуп др Георг Бецинг, истакао да су многи аспекти овог опширног тематског поља „Црква у националсоцијализму” у међувремену добро осветљена. Свуда у Европи се 8. мај 1945.г. већ деценијама прослављао као „Дан среће и радости”. Немци су, пак, са овим празником имали дуго проблема. Са све већим растојањем од збивања и у Немачкој је схваћено да је 8. мај 1945. био „дан ослобођења”. „И ми смо били ослобођени; од ужаса рата, од нацистичког угњетавања и масовних убистава”. Управо данас је повод за захвалност за многоструке политичке и друштвене иницијативе које су се у деценијама после рата биле ангажоване на помирењу народа, као и за мир и правду. И хришћани у Црквама на Истоку и Западу су у овоме дале свој значајан допринос.

Али и Цркви не сме да остане „ускраћено учење из историје“. Ово важи за питање о држању бискупа за време рата, са којима се њихови наследници морају критички суочити. „Да ово не пада сасвим лако, не треба да прећутимо”, каже бискуп Бецинг.

„Наиме, ми знамо да нама улога судија о нашим претходницима не пристаје добро. Нема генерације која је ослобођена судова које диктира епоха и предрасуда”. Ипак, морамо за генерације после нас оставити историју из које се може учити за садашњост и будућност”.

Биксуп др Хајнер Вилмер (Хилдесхајм), председавајући комисије Justitia et Pax, објаснио је да многи „спорни историјски факти” о држању бискупа у рату сугеришу „слику сарадње”. При свој унутрашњој дистанци према националсоцијализму и отвореном противљењу, Католичка црква у Немачкој је била део ратног друштва”. Заиста се перспектива многих бискупа у току рата променила, патња сопственог народа је ипак стајала у првом плану. „Патњи других је остала недовољно посвећена пажња”. Бискуп Вилмер цитира у овом контексту централну реченицу: „Тиме што се бискупи нису супротставили својим једнозначним ”не”, већ је већина од њих јачала вољу да се издржи, учинила их саодговорним за рат”.

Једно читаво поглавље овог документа настоји да приступу разумевању: Зашто бискупи нису заузимали критички однос према рату када су, што је рат дуже трајао, све већа зверства избијала на површину?

Бискуп Вилмер је то резимирао у суштаствене тачке: „Традиционално учење о легитимности државног ауторитета и односа Цркве и државе; 2. традиционално учење о праведном рату; 3. друштвена прихвативост и саморазумљива присутност војске у свакодневном животу; 4. однос Католичке цркве и немачке нације; 5. начелно одбацивање комунизма”, што је рат против Совјетског Савеза чинило привидно прихвативим.

Као што архиви показују, ондашња Бискупска конференција је била изнутра блокирана: бискупи који су отворено стајали против режима националсоцијалиста, нису имали шансе да се супротставе начелу једногласности и тиме да утичу на председавајућег кардинала Адолфа Бертрама, који је Бискупску конференцију желео да води опрезним курсом у јавности према влади Рајха.

Др Кристоф Кестерс (Бон), у име Комисије за савремену историју, допунио је прегледом у историјско научна истраживања. Он је подсетио на начелну одлуку немачких бискупа из 1965. за опсежним истраживањем црквеног деловања у националсоцијализму. Овде је цитирана и парола минхенског кардинала Јулијуса Депфнера по којој „Црква не дрхти пред документима”. Основна питања и избор тема је укључен у општи историјски дискурс. Кестер вели да су најновија истраживања показала да су немачки бискупи у својим пастирским стремљењима настојали да „рату припишу религиозни смисао”. Ово „традирано мишљење и говор о рату је изгубило пред реалношћу националсоцијалистичког рата уништења”.

Католички бискупи овим документом јасно полажу своју кривицу у улози за време националсоцијализма. Поједини ставови представника после Другог светског рата захтевали су интерпретацију.

Ова реч бискупа иде у серију прогласа о Другом светском рату и националсоцијалистичком режиму. Недавно су минхенски кардинал Маркс и председавајући Евангелистичке цркве у Немачкој (EKD), Хајнрих Бедфорд-Штром поводом 75-годишњице ослобођења концентрационог логора у Аушвицу крајем јануара подсетили да су „хришћани са националсоцијалистима колаборирали, о прогону Јевреја ћутали или их чак и подржавали”.

Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен – Рим)