Немачки професори настоје на слободи теолошког изучавања

Реаговањана захтев регенсбуршког бискупа Фодерхолцера за подређењем теологије бискупском ауторитету

Католички професори настоје на слободи научне теологије. Фрајбуршки теолог моралног богословља Еберхард Шокенхоф и фрајбуршки теолог фундаменталног богословља Магнус Штрит обраћају се у најновијем броју суплемента листа "Zeit"- насловљеном ”Хришћанин и свет” ("Christ und Welt“) против исказа бискупа Рудолфа Фоденхолцера, који је тражио одлучније подређење теологије бискупском ауторитету (катедри).

Шокенхоф говори о науци теологије као сопственом чину вредности који је у стању да препозна и идентификује  ”девијације вере” и у стању да покаже нове путеве ка савременом поимању вере. Служба независној научној теологији која може ” да дела ослобођена од туђих утицаја ”, за саму је Цркву од непроцењиве вредности, истиче Шокенхоф.

Само један поглед у историју показује од коликог је значаја независност теологије. Тако су теолози  и философи  у 19. веку због својих критичких гледишта били омражени, као весници једне Цркве способне и отворене за будућност. Научна теологија мора бити неугодна у свом супротстављању ћутању пред нерешивим проблемима, истиче овај професор моралног богословља.

Он упућује и на то да у Цркви постоји дефицит у правној заштити. Није томе тако давно од када су млади кандидати за теолошке катедре осујећивани када су се критички односили према питањима сексуалне етике.

Фодерхолцер је у јануару, у оквиру једног предавања младим кандидатима за чин свештенослужитеља, као и у једном прилогу за лист "Die Tagespost", објаснио да је бискупски ауторитет позван и у обавези да надгледа да ли је ”теолошко учење у сагласности са Светим Писмом и Светим Предањем”. Теологија има свој задатак ”у рефлектовању вере на основу учења које је положено у њеној садржини”. Овим се бискуп осврнуо против закључка једног интернационалног конгреса теолога у Минхену у децембру протекле године који је захтевао реформу у Цркви.

Као што Шокенхоф, као и професор фундаменталистичког богословља  Штрит истичу, бискупски чин није непогрешив, те му је потребан критички контрапункт. У овом контексту је упућен на ”осуду слобода од стране папа у 19. веку”.

”Да би могла бити делатна, научној теологији је потребна слобода” , пише даље овај фундаментални теолог; иначе, та наука није више озбиљна. И из ког извора се бискупски чин напаја сазнањем ако не из наслеђа теологије?”  Он је сагласан са бискупом Фодерхолцером да хришћанска теологија има ”свој центар у Јудејцу из Назарета”, који је исповедао веру као Син Божји: ”обратно би теологија постала религиозна философија или наука о религији, односно наука о култури”.

Kathpress - са немачког посрбио протођакон ЗА, Минхен