Немањићи су уобличили српски род

Почетком ове године Издавачко-инормативна установа „Светигора” покренула је у оквиру раније започете едиције „Српска културна и духовна баштина” коло „Свети Немањићи”. У овом колу биће објављено осам књига.

Како истиче протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, директор „Светигоре”, едиција „Српска културна и духовна баштина” започета је прије неколико година, са циљем да се 2013. године прослави јубилеј 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог. Односно, наглашава протојереј-ставрофор Никчевић, да „укажемо на ‘почетак почетка‘ наших духовник, културних и националних стремљења”

– Основно значење ријечи култура потиче од латинске ријечи cultus, у значењу обрађивати, гајити, његовати... Култура је, у ствари, побједа облика над хаосом, над нечим што је дивље, неуређено. Немањићи су ти који су уобличили српски етнос у сваком погледу. Зато смо ми у првом колу едиције „Немањићки манастири” објавили 10 сажетих и богато илустрованих монографија немањићких задужбина, а ове године смо почели објављивање биографија најзначајнијих Немањића, од којих су Свети Сава Српски и Свети Симеон Мироточиви већ изашле, каже Никчевић. Биографија Светог Саве наишла је на лијеп пријем код публике. Данас уз „Дан” може се набавити по цијени од 3,99 еура и друга књига из овог кола, житије Светог Симеона Мироточивог. Као и у претходној књизи, читалац ће наићи на низ важних података и догађаја из живота овог немањићког владара и свеца.

Занимљива је и форма ових књига илустровано житије. Откуд идеја да књиге правите у овом облику?

– Житија светих, по ријечима великог теолога нашег времена и најважнијег хагиографа - писца житија у нашој Цркви, Светог оца Јустина Поповића, представљају живот Господа Христа који сс понавља у животима Светих, будући да Црква, и све у њој, одражава живог Господа Исуса Христа. Светитељи су у себе дубоко урезали Христов лик и зато их вјерни у Цркви доживљавају као истинске свједоке праве вјере. То најбоље свједочи апостол Павле ријечима: „Не живим ја, него живи у мени Христос”. Пошто наша Црква деветнаест Немањића сматра светима, онда се та форма житија наметнула сама од себе. Ту смо, наравно, имали и извјесних проблема. О Светом Симеону Немањи, одмах послије његовог упокојења, настала су три прелијепа житија: из пера његових синова Стефана Првовјенчаног и Светог Саве и Савиног ученика Доментијана, док о Светом краљу Владиславу, унуку Светог Симеона, до данас немамо, или пак није сачувано, цјеловито житије. Наша књига о њему биће и први покушај писања тог житија. Поред тога већина светитеља о којима је ријеч овдје до сада нијесу имали житијину икону, па је ово био и добар начин да им се на неки начин одужимо и да учврстимо наше сјећање, памћење на њихове свете животе и хришћанске подвиге.

Шта је циљ књига из кола „Свети Немањићи”?

– Прича о Немањићима, који су и са нашим савременим покољењем везани хиљадама нити, најдубља је прича, најзначајније мјесто сјећања за цјелокупан српски народ, на свим његовим територијама. То је наше сабирно сочиво, парадигма нашег опстанка у заједници народа овога свијета. Да смо се чешће и више сјећали Немањића не би данас српски народ дошао до овакве дезинтеграције, самопорицања и губљења идентитета, расцјепканости бића. Догађаји и детаљи из њихових бурних, а опет дубоко у вјери и родољубљу утемељених, живота уче нас да морамо имати снаге да се одунремо својим непријатељима, стрпљења да поднесемо неумитне токове историје и онога на шта не можемо да утичемо и сталности да истрајемо у свом духовном идентитету, својој вјери, језику, писму... Немањићи нас уче да је вриједно само оно што је вјечно и да ситнице не смију да нас поколебају и да нам одузму храброст и одлучност да се сачувамо од пошасти савременог свијета и савремене осјећајности.

Планирате ли у оквиру едиције „Српска културна и духовна баштииа” још неко коло које би сс бавило темама из културне баштине сриског народа?

– Саму едицију смо широко поставили, тако да има великог простора за рад и објављивање, подсјећање на све што је вриједно у нашој култури и духовном животу. Надамо се да ће таквих књига још бити, али у овом тренутку, док смо сконцентрисани на Немањиће, рано је још о томе говорити. Чини ми се да смо се мало, као народ, пробудили и почели враћати својим коријенима. Чујем и да се планира у Београду подизање споменика Симеону Немањи, а добро би било да до 2019. године, када будемо прослављали велики јубилеј 800 година од успостављања Жичке Архиепископије, односно 800 година историје Српске Цркве, буде и потпуно завршен храм Светога Саве на Врачару. Што се тиче „Светигоре”, она је већ едицијом „Српска културна и духовна баштина” почела и дубоко зашла у обиљежавање највећих и најзначајнијих јубилеја за историју српског народа и наше помјесне Цркве. Надамо се да ће наш примјер утицати и на друге значајне институције и појединце да се сви заједно присјетимо наших духовних и културних почетака, да бисмо се као народ, који је све своје праве вриједности темељио на Христу и Јеванђељу, сачували од савременог духа времена који тежи потпуном обезличеењу и појединаца и народа.

Духовним очима гледамо љепоту

Да ли су се у нашој култури, до сада, појављивала илустрована житија?

Српска ријеч слика много говори, слика значи одраз лика. Човјек је створен по лику, по образу Божјем. Бити образован значи образовати-формирати свој лик по узору на Прволик тј. образ Божји, постати сличан Богу. Зато наша хришћанска култура његује икону, као преображену, духовну слику Бога, човјека и његове стварности. Њен је циљ да мисленим, духовним очима видимо небеску и Божанску љепоту. Постоји и једна мудра мисао да права слика може да каже више него хиљаде ријечи. У нашој средњовјековној књижевности познато нам је да је житије Светог Стефана Дечанског, писца Григорија Цамблака пропраћено минијатурама, а чувени сликар Лонгин је на основу тога житија насликао и житијну икону Светог Стефана Дечанског, са које стручњаци посебно истичу сцену битке на Велбужду. Ми смо се ето, досјетили, да на овај начин поновимо то што је било лијепо и корисно у нашој традицији. Црквена умјетност тражи висок степен умијећа, захтијева непрекидан стваралачки напор, богословско знање. За потребе ових књига, наши иконописци су насликали на дрвету, на златној подлози, осам стојећих икона Светих Немањића, са сценама из њиховог живота у околним пољима. Икона Светог Саве, коју је радио иконописац Борис Маркуш, на дан промоције књиге, митрополит Амфилохије свечано је даровао Храму Светог Саве.

Дан, Р. К.

Извор: Митрополија црногорско-приморска