Никад јефтинији наркотици на тржишту

Никад јефтинији наркотици на тржишту, па Србија постаје крајње одредиште те трговине. Домаћи дилери „раде" српску сиротињу. Све бројније и млађе жртве бескрупулозних дилера. Опијата има све више и из „домаћих извора", а цена веома доступна и сиромашном становништву

Наркоманија је једна од најраспрострањенијих болести у целом свету, а Србија бележи стални пораст броја зависника, чему је узрок сиромаштво, безнађе, нарушена вредносна мерила, али и могућност да се до свих врста дроге код нас може доћи једноставно и за мале паре. Жртве бескрупулозних дилера су све бројније, али и све млађе, па се ова опака болест одавно „увукла" и у основне, а велики број деце која похађају средњу школу су већ зависници.

Цена наркотика је протеклих деценија била изузетно висока, па је ова врста порока била „резервисана" за узак круг градске омладине из добростојећих породица, државних функционера и директора. Сада се, једноставно, међу наркоманима не могу дефинисати социјалне групе, јер до опијата могу да дођу и млади из сиромашних породица и у најудаљенијим забитима наше земље, а „захваљујући" ниским ценама, готово свима је приступачна.

Златко Николић, криминолог Института за криминолошка истраживања, сматра да је дрога јефтина из два разлога - постали смо транзит наркотика и успостављено је стабилно стање међу нарко-дилерима.

- Црна Гора и Косово су под протекторатом, па су постали транзитна подручја хероинске руте. Њихова предност је то што имају туђу војску и порозне границе - каже Николић.

Главна раскрсница од Авганистана

Према годишњем извештају Стејт департмента о стратегији контроле наркотика, Србија је заједно са Косметом главна транзитна земља на путу хероина, кокаина, марихуане и синтетичких дрога. Наша земља је, према том извештају, али и потврди домаће полиције, главна раскрсница на путу дроге од Авганистана, у коме се производи око 80 одсто светског хероина, и Турске, па чак и Јужне Африке, преко Бугарске и Македоније, до централне и западне Европе. Главна транзитна тачка је Косово, одакле и потичу највеће заплене европске и наше полиције, а у последње време као све значајнија тачка издваја лука Бар у Црној Гори.
Николић подсећа да се код шире јавности није очекивало да транзит постане дестинација, јер је у Београду шездесетих година било регистровано тек шездесетак зависника.

- Број зависника се увек множио са три, а сада се број регистрованих и стварних уживалаца множи са десет, зато што је дрога појефтинила. Такође, мањи је ризик бити наркоман, јер некада је социјална контрола била ригидна, а сада се и лакше долази до дроге - објашњава наш саговорник. Он наводи да сада имамо случајеве производње (Зарубица и Винча), а поред „Холанђанке", јавила се и посебно јака „Албанка".
Он истиче да нарко-дилере занима само профит, они не познају националност, већ ратују само због контроле територије.

Кило хероина 15 хиљада евра

- Међу дилерима нема више убистава, а то равнотежно стање је још један од узрока пада цене дроге. Нарко-тржиште функционише по следећим параметрима: што је мање дроге и скупље се производи, цена је већа, а што се јефтиније производи, цена је мања. Кризна ситуација подиже њену цену, јер се тада теже добија - наводи Николић.
Наш саговорник подсећа да дилери настоје да што млађу популацију увуку у дрогу, па прате децу са проблемима и „нуде им помоћ".

РАСПРОДАЈА

Хероин је дрога која најбрже корисника узима „под своје" и он касније наставља да је користи принудно. Цена једног грама је 1.800 до 2.000 динара, с тим што се та количина може поделити на четири дозе, односно 500 динара, колико је довољно да се особа „уради". Хероин је дрога која потпуно мења личност, а зависник „гази преко мртвих" да до ње дође, због чега емоционално и физички повређује блиске особе.
Екстази је најјефтинија дрога, која се може наћи за свега 150 до 200 динара, а продаје се у облику таблета различитих боја. Његово дејство представља комбинацију стимулативног и халуциногеног ефекта који се манифестује жељом за кретањем и играњем до потпуног исцрпљивања, што се често завршава отказивањем свих органа и на крају смрћу.
Кокаин могу себи да приуште зависници са нешто дубљим џепом, јер кошта од 50 евра, па навише. Ствара јаку психичку зависност већ после првог узимања. Особе које га користе често шмрцају и имају цурење из носа, слично прехлади. Дуже узимање доводи до тзв. кокаинског лудила, односно до тешких халуцинација.
Марихуана или трава је најраширенија у Србији и често је зову домаћица. Грам кошта око 900 динара, а та количина је довољна да се уз додатак ризле „завије" и до 10 цигара. „Хвата" брзо, у року од 15 минута, а дејство јој траје и до четири сата. Особа која је користи се може препознати по проширеним зеницама, убрзаној активности и еуфорији. Дуже коришћење доводи до проблема са расуђивањем, пажњом...

- Србија једина у свету наркоманију третира као болест, а у међународној класификацији болести тај термин не постоји, већ се говори о „зависницима од психоактивних супстанци". Одељење за наркоманију у казнено-поправним домовима је глупост јер 150 - 170 зависника добија лечење, а већина дилера баш ту долази уз помоћ адвоката - наводи овај криминолог.

Део „робе" у транзиту кроз Србију задрже домаћи дилери, због чега број корисника у нашој земљи непрестано расте. Како тврде у МУП-у, цена на тржишту пада због велике понуде. Килограм најчистијег хероина у „домаћој велепродаји" кошта од 12.000 до 15.000 евра, док је цена у другим земљама знатно нижа, па тако у Турској износи само око 7.000 евра за килограм.

Добривоје Радовановић, декан Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, слаже се са констатацијом да је цена ниска због велике понуде.
- Неки стручњаци који се баве том проблематиком као што су Андрија Савић или Раде Јовић сматрају да је то део тероризма против Србије. Убацивање велике количине наркотика на наше тржиште се може и тако објаснити, не искључујем сасвим ту могућност. Међутим, српско тржиште наркотика, ипак, највише снабдевају српски дилери. Не Албанци, нити Арапи, већ наши криминалци. С друге стране, сиромаштво је разлог што све више људи кроз овај „посао" покушава да нађе начин да преживи, због чега је све више дилера и све је већа понуда - закључује Радовановић.

Младен Лојовић, бивши криминалистички инспектор, сада власник детективске агенције, сматра да ниска цена дроге нема везе са Косовом, јер на овим просторима је традиционална рута хероина, а овде су откривене и неке лабораторије синтетичке дроге.

- Цена је ниска јер дроге има доста, а испод ове цене стварно се не може. Некада је грам био 100 марака, а сада је 2.000 динара. Конзументи су постали и навијачи. Сада је јефтиније бити дрогиран, него напити се - закључује Лојовић.
Он сматра да највише наркомана има у Војводини, а Нови Сад је по ценама дроге чак и мало јефтинији од Београда.

Аутор: Снежана Челић

Извор: Глас јавности