Нико не може да нас понизи осим нас самих!

У случају два хрватска генерала и Рамуша Харадинаја међународна заједница је себе осрамотила када је донела овакву пресуду

- Требало би да имамо на уму речи патријарха Павла: „Понижавати нас може свако, али да нас понизи не може нико. Само ми сами себе, својим делима и својим поступцима, можемо понизити и осрамотити.“ У конкретном случају, међународна заједница је себе понизила када је донела овакву срамну и неправедну пресуду - каже у интервјуу за Курир Епископ јегарски др Порфирије одговарајући на питање да ли је пресуда хашког суда хрватским генералима и Рамушу Харадинају још једно у низу понижења за Србе.

♦ Како ће се прославити 1700 година Миланског едикта? Имате ли информацију да би папа Бенедикт XVI ипак могао да дође у Србију?
- Прослава Миланског едикта, пре свега, протећи ће у литургијском слављу, сабирању свих нас око Христа, који нам је тим едиктом био дат у слободи. Такође, очекујемо бројне догађаје духовне, културне и научне садржине. О евентуалној посети Папе немам никакву информацију.

♦ После смрти бугарског патријарха Максима испоставило се да је од личних ствари имао само неколико ситница. Неки наши црквени великодостојници возе најлуксузније аутомобиле, своје одаје оковали су златом...?
- Људи гледају лица, а Бог срца. Ни богатство ни сиромаштво не обезбеђују улазницу за Царство Божје. Постоје наизглед сиромашни, а изнутра, својим егом, пребогати људи, као и обрнуто. Није ли једна Студеница, као центар српске духовности и културе, такође била златан луксуз свог времена? И није ли и Свети Сава истовремено био потпуно сиромашан духом? За неку лекарску интервенцију потребан је чак и хеликоптер, за другу - само утешна реч. Страна ми је философија паланке. Моје духовно и теолошко образовање и савест не дозвољавају ми да говорим конкретно о конкретним појединцима. Наиме, немам увид у унутрашњи однос и расположење према ономе што неко има или ствара. Бог је једини срцезналац. Њему ћемо сви дати одговор за све што јесмо и што чинимо. Патријарх Максим и наш патријарх Павле јесу дивни примери, које нисам достојан да коментаришем.

♦ Ништа боља ситуација није ни на личном плану свакога од нас. Велики број људи у кредитима, раде по цели дан и немају времена за породицу. Како онда васпитавати децу?
- Данас је крст живота заиста постао тежак. Он снажно притиска плећа људи свих узраста. Међутим, појаве које помињете одвајкада постоје. Никада није било лако рађати, па ни васпитавати децу, чувати их од улице, па и искушење дроге. Суштина васпитања почива у центру човекових груди, у изразу његовог лица на крсно-васкрсном путу живота; јер те знаке млади много боље разумеју од сваког ударног наслова, од сваког без напора стеченог луксуза, који их може навести на привидно лакши пут живота. Без дубинског опредељења за јеванђелске вредности нема здравља ни појединца ни заједнице. Стога се морамо вратити провереним вредностима, онима које би се данас могле сматрати чак и анахроним. Постоје вредности које су трајне. У праву је Стојан Новаковић кад каже да без традиционализма и извесне дозе конзервативности нема ни новог, ни правог напретка у будућности. Морамо се вратити себи!

Пре свега, будимо људи

♦ Пре неколико дана навршиле су се три године од упокојења српског патријарха Павла. Шта вам је од онога што је говорио најупечатљивије?
- Још као млад монах,  у ђаконски чин уведен сам руком блаженопочившег патријарха Павла, који је на мене остављао снажан утисак самом својом појавом, громогласнијом од сваке речи. Када ме већ питате за речи, сматрам да његов кратак и јасан позив „будимо људи“ погађа суштину Јеванђеља Христовог, по којем је патријарх живео. Хајде пре свега да будемо људи и као такви опходимо се према свету који нас окружује! Будимо и постанимо људи и према мери оног Човека који нам је дат у личности Христовој.

Нађимо се у лику белог анђела

♦ Како СПЦ гледа на европске интеграције?
- Ако останемо верни сопственом духовном и народном бићу, испунићемо најбитнији принцип било каквог интегрисања, иначе нам никаква застава неће осигурати идентитет унутар мултикултурног мноштва. Дакле, сви ми, а најпре народне вође треба да препознајемо свој лик у белом анђелу из Милешеве или на сопоћанским фрескама. Верујем да тако јесте.

Извор: www.kurir-info.rs