Никољдан у Тврдошу

Тврдош

Поводом празника Светог Николаја, 5 / 18. децембра у Манастиру Тврдошу служено је празнично вечерње са петохљебницом. Празничну радост је употпунио долазак Његовог Преосвештенства Епископа западноамеричког Г. Максима. Вечерњом службом је началствовао старјешина требињског Саборног храма протојереј-ставрофор Никола Јанковић, уз саслуживање више свештеника и ђакона наше епархије, као и ђакона Григорија Едвардса из Западноамеричке епархије. У наставку службе, хљебове, пшеницу, вино и уље је осветио Владика Максим. Празновање Светитеља Божијег Николаја, и славе Владике Атанасија, као и тројице тврдошких монаха, настављено је у монашкој трпезарији славском вечером.

На сам дан празника, празничним јутрењем, које је почело у 7.30, началствовао је игуман Манастира Завале Василије. По завршетку јутрења, почела је Света Архијерејска Литургија коју је предводио Владика Максим, уз саслуживање архијереја домаћина - Владике Григорија и Владике Атанасија, двојице игумана: Василија (Завалског) и Саве (Тврдошког), као и више свештеника наше епархије, и ђакона Григорија из западноамеричке епархије. Појале су дјевојке из хора „Преподобна Анастасија Српска". Након читања Светог Јевађеља беседио је Владика Максим.

„У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре, драги Владико, началниче ове епархије, Григорије, драги Преосвећени Владико Атанасије, свечару данашњега празника, драги свечари који прослављате Светога Николу. Прослављајући њега, прослављамо Господа Васкрслога, кога доживљавамо у Светој Литургији, а мало пре доживесмо Га и у Светом Јеванђељу као Онога Који нас приводи из живота пропадљивог у Живот истинити и Живот непропадљиви и Вечни, јер је Господ Јеванђељем открио, свима нама, целоме свету, свакој твари, истину постојања, а то је Живот непропадљиви, живот у љубави и слободи, у радости, живот блажени како каже у данашњем Еванђељу: "Блажени ви који плачете, јер ћете се утешити. Блажени гладни, јер ћете се наситити". Све што је од Господа јесте блажено, јер је слика Царства Његовога, слика Живота Вечнога пренесена и остварена овде у историји, у нашим крхким и ломљивим постојањима, у нашем бићу, у нашем животу. Апостол Павле је рекао да се, док год смо овде у историји, на земљи сила Божија у немоћи пројављује, кроз наше слабости и кроз непостојаност нашег живота. Али, ако се на Господа ослонимо, као што се ослањају његови светитељи, онда имамо већ сада предукус и унутрашње поуздање да ће Живот Вечни бити стварност која ће преовладати на крају, а сада је предокушамо и осећамо, некад слутимо, а некад у пуноћи доживимо као што је то понајвише у Светој Литургији, али и у оним моментима нашег живота када се обраћамо светитељима и Богу Живоме за помоћ. Тако бива код Светог Оца Николаја Мирликијскога чудотворца, дивнога јерарха и пастира, који је био "правило вере и образ кротости" и свега осталога истинитога, своме народу, својој пастви у далекој Мири Ликијској у Малој Азији, али је онда постао не само вођа и заштитник тамошње пастве, него се проширило то на сву васељену и, ево, прослављамо га данас и овде, наш Владика Атанасије, а и сви ми заједно. Каже једна духовита српска изрека да пола Срба данас славе Светог Николаја, а она друга половина народа одлази да их посети, да им честита славу, тако да га сви прослављају. Светитељи и јесу она мјера људског достојанства и истовремено мера безмерја, тј. човекове бесконачности уколико се заједно са Христом сједини ако се сусретне са Богом Живим. Зато су нам важни Светитељи, као путокази, као Заједница Светих, јер је Црква, у ствари, како је рекао и Апостол Павле, како се потврђује кроз њено постојање у историји, Заједница Светих. Заједница у Светињи Господа Христа, а истовремено једна породица живих, истинитих људи Божијих какав је Свети Никола, и помаже свима, како каже предање народно, као што и сви осећате и чули сте, да нам Свети Никола притиче у помоћ, младима и старима и болеснима, посебно, путницима. Тамо где је рођен, Средоземно море је посебно немирно и удара у обале малоазијске, па је често помагао и морнарима и морепловцима и отуда и веровање, поуздање да нам он свима бива помоћник - онај који притиче у помоћ. Зато се молимо Господу да нас његовим молитвама научи истини ствари, како певамо у његовом тропару, песмама у његову част, у славу његову, на његов празник, том истинитом животу Оца, Сина и Светога Духа, да нас и Свети Никола приводи, учи, благосиља, а кроз нас и остали свет да позна истину постојања. Амин, Боже дај! Живели!"

Тврдош У Светој Тајни Евхаристије су учествовали и бројни вјерници који су се овом приликом сабрали у Манастиру Тврдошу, да саборно прославе великог угодника Божијег Светог Николаја и да причешћујући се Животворним Тајнама Тијела и Крви Господње постану заједничари светих и пријатељи Божији. Послије освећења славског колача и жита, началствујући Епископ Максим је поздравио све присутне и честитао славу Еп. Атанасију и свима свечарима „по истоку и западу. Тамо где се истински срећу исток и запад, то једино може бити Света Литургија, и то је данас било, слава Богу, све да се благосиља. Хвала домаћину и свима вама. Амин, Боже дај, и живео на многаја љета!".

Потом је беседио домаћин, Вадика Григорије:

„Пошто херцеговачки и српски обичаји извиру из Свете Литургије онда не треба да их гасимо, а обичај херцеговачки је да наздравимо. Прије свега да наздравимо нашем данашњем свечару, оцу и архијереју и учитељу и ономе који нас грди са љубављу, Владики Атанасију, у име свих вас. Да наздравимо и ономе који је данас приносио Свете Дарове и служио Божанствену Службу, Владики Максиму и да му се захвалимо што је данас међу нама, јер је увијек међу нама, али кад буде физички, кад дође, онда је то велика радост. Захваљујемо и свима вама који сте данас овдје. Да Бог дâ, да се увијек сабирамо оваквим поводима и на овакав начин, да служимо Светима и да служимо Господу нашем Исусу Христу, да приносимо дарове хљеб и вино и да примамо Његово Божанствено и Свето Причешће у коме нам се Он Сâм дарује ради нашег спасења и Живота вјечнога. Нека сте сви благословени, нек је жив и здрав наш домаћин и да нас поучава ријечима истине још много љета и година. Амин, Боже дај!"

Тврдош Поздрављајући све присутне Владика Атанасије је рекао:

„Хвала Владици и домаћину Григорију и игуману Сави, хвала Владици, облагодаћеном домаћину, Максиму за ову част. Ја сам био решио да то скромно прослављамо, па је било почело скромније, али се ево поново враћа свечано. Хвала деци! И свима данашњим свечарима - срећна слава, и Свети Николај да буде на помоћ, и Владици Артемију на Косову, јер он такође слави. Свети Николај на помоћ свима и на мору и на суву и у ваздуху и у далекој Калифорнији и у целом Тихом океану, јер Владика има до пола Тихог океана епархију. Многаја љета Владико и хвала."

После поделе нафоре, славског колача и жита, славље је настављено „трпезом љубави".

Извор: Епархија захумско-херцеговачка