Никшић: Крстовдан крај моштију Светог Арсенија
-Утјешио нас је Свети Арсеније изливањем премногих чудеса, благодати и исцјељења, и својим миомиром обновио наше душе и вјеру, љубав и радост, поручио је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије на испраћају светих моштију из Никшића.
У оквиру духовних свечаности које, поводом празника Рођења Пресвете Богородице и доласка моштију Светог Арсенија, другог Архиепископа српског, у манастир Косијерево, организују Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшића и Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“, 26. септембра 2018. године, светитељеве чесне мошти свечано су дочекане у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.
Истог дана, у манастиру Косијерево служена је света Литургија и акатист Светом Арсенију, а светитељеве мошти су око 15 часова испраћене из ове древне немањићке задужбине у којој су први пут боравиле од 1884. до 1920. године. У литији, која је формирана том приликом, били су Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, бројно свештенство, монаштво и верни народ Никшића, Бањана и других места.
Пред никшићким Саборним храмом Светог Арсенија су, око 17 часова, дочекали свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке, сестринство манастира Ждребаоника са игуманијом мати Јустином. После уношења светих моштију у храм верни народ је почео приступати светињи.
У наставку је, уочи празника Воздвижења Часног Крста Господњег, служено свечано празнично бденије са петохлебницом. Бденије је служио Преосвећени Епископ г. Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а током свете службе верници су, у миру и са љубављу, приступали светитељу да целивају и да се поклоне његовим чесним моштима.
Празнично прослављање црквеног и народног празника Крстовдана увеличали су појањем свештеници никшићког и беранског намесништва. На крају службе изнет је Часни крст на поклоњење верном народу.
Празник Воздвижења Часног Крста - Крстовдан молитвено је прослављен 27. септембра 2018. године у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, где су, дан раније, из манастира Косијерево стигле мошти Светог Арсенија Сремца.
Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, коме је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске, са којима и гостујући свештеник протојереј-ставрофор Димитрије из Руске Православне Цркве.
Свету службу Божју појањем за певницом увеличали су ученици Цетињске богословије, свештеници никшићког и беранског намесништва и хор Светог новомученика Станка. У празничном богослужењу молитвено је учествовао, у великом броју, верни народ Никшића, монаштво Жупског манастира и манастира Ждребаоника.
Након читања светог Јеванђења, сабрани народ Божји надахнутом пастирском беседом поучио је протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски намесник бококоторски.
Велики празник Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег, сабранима је честитао Преосвећени Епископ г. Јоаникије:
-Крсту Твоме клањамо се, Христе, и Свето васкрсење Твоје појемо и славимо. Када се клањамамо Крсту Господњем, клањамо се Христовим страдањима, јер је Он на крсту извршио искупљење рода људског, излио своју живоносну крв којом је обновио нашу природу, даровао нам опроштај грехова и смрћу својом смрт уништио. Истовремено славимо и Васкрсење, јер тајна Крста уводи у тајну васкрсења Христовог, то је двоједна, на крају једна тајна.
-То је, у суштини, основа наше свете вјере православне и зато овај Божанствени празник слави цијела васељена. Сабирамо се, славимо и причешћујемо светим Тајнама Христовим, славимо Христово распеће и Његово тридневно Васкрсење, заправо, Његову побједу над смрћу, казао је Владика.
-Величанствена је прича о Светом Арсенију, и као наследнику Светог Саве и као духовном пастиру, који пастирствује над својим народом и после свог упокојења, јер како другачије да схватимо ходање његових светих моштију по српским земљама од Пећке Патријаршије преко Старе Рашке до Херцеговине, чак и до надомак Сарајева, говори се, да су његове мошти ходиле, тјешиле наш народ, па, опет, у једном широком луку се вратиле, морамо поменути манастир Довољу, Добриловину, Медун, до Ждребаоника, касније до Косијерева. Житије код многих светаца, као и код Светог Арсенија, опширније је и никад се не завршава послије њихове блажене кончине, рекао је Владика.
-Ово је величанствен празник, узвишен. Такав миомир од ових светих Моштију који исходи, исцјељујући, утјешујући, онај миомир који нас сабира као духовне пчеле око његовог кивота. У његов миомирисни кивот, у пећини поред Добриловине, настаниле су се биле пчеле и доносиле му мирис од поља и сладост од гора, штитиле Свеца од непријатеља наше свете вјере. То је знак како се његова духовна паства сабира кроз вјекове код овог чудесног Светитеља, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Владика је, говорећи о Светом Арсенију истакао да није било лако наследити Светог Саву, показати се његовим достојним наследником. Он је то својим животом посведочио, наставио и уздигао дело Светог Саве, утврдио Српску Цркву, српски народ и српску државу, тог времена, али, никада се не истичући испред њега.
-У њему је дух Светог Саве и није чудо што је наш народ, често, овим светим Моштима прилазио као Моштима Светог Оца нашег Саве и добијао утјеху од Светог Арсенија. Ово су, драга браћо и сестре, велике духовне свечаности. Ово је потпуна и неочекивана Божја милост, ово ново похођење моштију Светог Арсенија манастира Косијерева и града Никшића. То је била жеља, понајвише, народа из Бањана и Рудина, јер су запамтили благодати које су се богато изливале на тамошњи народ док су тамо почивале мошти Светог Арсенија, беседио је Владика.
Он је речима добродошлице поздравио протојереја-ставрофора Димитрија из Кемерова у Сибиру, који је благословом Митрополита кемеровског г. Аристарха, учествовао у молитвеним и духовним сабрањима. -Посебно нам је драго што је са нама овдје, данас, први сарадник владике Аристарха, угледни протојереј Димитрије. Желио је и он да дође, али су га обавезе спријечиле, тако да нам отац Димитрије преноси поздраве и благослове владике Аристрарха, рекао је Преосвећени Епископ.
Празник је честитао и протојереј-ставрофор Димитрије, напомињући да се Митрополија кемеровска и прокопјевска последњих година зближила са Митрополијом црногорско-приморском и Епархијом будимљанско-никшићком, као и да су се побратимиле богословије Цетињска и Кемеровска.
-Преко моштију Светог Арсенија ми смо се, још дубље, зближили и повезали, а благословом митрополита Амфилохија додијељена нам је честица моштију Светог Арсенија, коју ћу понијети у наш кузбаски крај. Молитвама Светог Арсенија наше јединство и наша братска љубав ће бити у будуће још чвршћа и јача, поручио је отац Димитрије.
Празнично сабрање настављено је у Парохијском дому у Никшићу пре него што су мошти Светог Арсенија свечано испраћене из никшићког Саборног храма на путу за манастир Ждребаоник.
Мошти Светог Арсенија, другог Архиепископа српског, које су од 20. до 26. септембра 2018. године боравиле у манастиру Косијерево, а потом до 27. септембра у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, на празник Воздвижења Часног Крста Господњег су после одлсужене Литургије у свечаној литији испраћене за манастир Ждребаоник.
Пред испраћај светитељевих чесних моштију из никшићке Саборне цркве служен је акатист Светом Арсенију. Акатист је служило свештенство Саборног храма. После дводневног поклоњења великог броја верника мошти су испраћене из Никшића звонима са Саборне цркве и молитвеним песмама.
Свечаном испраћају Светог оца Арсенија, који је после 104 године, по други пут, походио древну немањићку задужбину манастир Косијерево присуствовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки, бројно свештенство, монаштво и бројни верници.
Свети Арсеније је мудро управљао Српском Црквом тридесет година (до 1263). Упокојио се у Господу 28. октобра 1266. године. Сахрањен је у Пећком храму Светих апостола. Године 1737. због спаљивања Пећке патријаршије од стране Турака мошти Светог Арсенија однели су монаси из Пећи и, преко многих других места, оне су доспеле у манастир Ждребаоник код Даниловграда, где се и данас налазе.
На свечаном дочеку у Ждребаонику, у присуству многобројног свештенства, монаштва и верног народа, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је рекао да је Свети Арсеније за манастирску славу манастира Косијерево – Рождество Пресвете Богородицепоново сабрао Црну Гору и Херцеговину.
-Утјешио нас је и обновио изливањем премногих чудеса, благодати и исцјељења, и својим миомиром који обнавља душе и вјеру, љубав и радост. И ево, данас смо такође имали велику част да, такође по други пут, Свети Арсеније походи саборни храм Светог Василија Острошког у Никшићу и град Никшић. И као што смо се, са благословом Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, са мати игуманијом и честитим Бјелопавлићима, ми смо данас избвршили и враћање моштију Светог Арсенија. И благодаримо Богу и његовом угоднику, јер наследнику Светог Саве очигледно није било тешко да устане и да нас походи као своју паству духовну, да нас утврди, као што је то много пута у историји чинио, од Пећке патријаршије, преко старе Рашке, Херцеговине и Црне Горе, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.
Игуман косијеревски архимандрит Арсеније (Самарџић) у име манастира, Бањана, Граховљана и Рудињана у знак благодарности због похођења Светог Арсенија даровао је манастиру Ждребаоник крст и икону Светог Арсенија.
-Свети Арсеније нас није заборавио. Ево га, неким чудом Божјим он се поново вратио у она времена гоњења нашег народа, гоњења које се наставља и данас. Погледајте само шта се дешава и са ћивотима пећких патријараха и са ћивотом Светога краља Стефана Дечанског, са Грачаницом и Призреном… Исто оно што се догађало у временима када је он морао да напусти своју задужбину Пећку патријаршију и да крене заједно са својим народом у прогонство, да својим ходом са народом чува тај народ, да га обједињује, да га увијек изнова враћа њему самом, души његовој и вјери у Христа Бога“, подсјетио је Митрополит црногорско-приморски.
-Није случајно то што је Свети Арсеније баш у овом историјском тренутку, у времену распамећености, походио манастир Косијерево и храм Светог Василија Острошког у Никшићу. Када се повампирио дух мржње, дух братоубилаштва, када се појединци које је запала власт у Црној Гори одричу и спаљених моштију Светога Саве и ћивота Светога Арсенија, његовог наследника. Притом, нијесу свјесни да се тиме одричу и ћивота Светог Василија Острошког. Данас смо служили Литургију у црквици Часног крста у Острогу и тамо гледам поменик изнад светога престола на коме се на првом мјесту помињу патријарх Пајсије, па патријарх Гаврило Рајић и патријарх Максим – Свети Максим Пећки. Све пећки патријарси. У њихово вријеме је Свети Василије Острошки био митрополит захумски, херцеговачки, града Оногошта у коме сад столује наш владика Јоаникије, подсетио је Митрополит и поручио да само они који се везују за свето дјело светих Божјих људи имају будућности.
-На њима се гради будућност свакога мјеста, а посебно ове Црне Горе. Без тога, она ће бити црња од пакла – ако се одрекне Светога Саве, Илариона Превлачкога, Светога Евстатија Превлачкога, Архиепископа српскога, Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога, Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Светога Арсенија. Ево и он свједочи својим присуством међу нама да само оно што се гради на вјери остаје вјечно и непролазно. Све остало данас јесте, а сјутра није, и пропада, рекао је Митрополит и додао: -Они који хоће да граде будућност овога народа и ове земље која се зове Црна Гора, уколико хоће да је граде на чврстим темељима, морају се вратити Светом Арсенију и Светом Василију Острошком.
-На њима да граде ту будућност, што значи на Богу љубави Оцу и Сину и Духу Светоме, на Богу као вјечној љубави и на човјеку као бићу створеном за вјечну и непролазну љубав, на људској заједници која је призвана да постане један народ, Божји народ, Христов народ призван да сабере све земаљске народе у ту свету заједницу чији је свједок Свети Арсеније“, поручио је Митрополит Амфилохије.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка, Митрополија црногорско-приморска
