Ниш: Завршен Међународни научни скуп поводом 1700-годишњице Миланског едикта

Под покровитељством Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја у Нишу је одржан Међународни научни скуп поводом 1700-годишњице Миланског едикта (31. мај - 2. јун 2013)

Организатори овог скупа су Центар за црквене студије Ниш, Институт за православне хришћанске студије Универзитета у Кембриџу, Центар за религијско-словенске студије „Иван Дујчев“ из Софије, Институт за национална и верска питања (Солун), Одељење за историју Филозофског факултета у Београду и Филозофски факултет у Нишу.

Током тродневних сусрета врхунских познавалаца и изучавалаца Константиновог времена и хришћанства  представљени су радови из зборника Свети цар Константин и хришћанство. Предавачи су из Србије, суседних земаља, Европе и прекоатлантских земаља.

С благословом Епископа нишког др Јована, зборник у два тома, са деведесет два рада, двојезично, угледао je светлост дана у Нишу уочи великог празника светих цара Константина и Јелене. Зборник је помогла Канцеларија за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама.

У Светосавском дому одржано завршно вече

Професор Атанасије Ангелопулос, председник Института за национална и верска питања (Солун),  једно време ђак и Православног  факултета у Београду, захвалио је свима учесницима на изузетним радовима који су пружили нова сазнања и осветлили Константиново време све до данашњих дана.

„Какав је био Константин грађанин, патриота и космополита у својој епохи?“ - било је питање на које се одговарало, навео је проф. Ангелопулос и подсетио на неке одредбе Миланског едикта:

„Прво, слободу религије не треба порицати, већ свакоме треба омогућити да по својој мисли и вољи поштује божанске ствари, свако према свом избору. Друго, и хришћанима и свима другима дајемо слободу да следе религију, свако по своме избору. Треће, нека свако ко хоће да се држи хришћанске религије, може то чинити слободно и да га нико не узнемирује и не смета....“

На овим просторима постоји и влада слобода вероисповести, а Православље је чувар изворног предања о слободи хришћанства, чуло се међу учесницима Међународног скупа о Миланском едикту као заједнички утисак и оцена.

Данас се од нас захтева ни мање ни више од онога што је прописано вољом Константина Великог у одредбама Миланског едикта.

Управник Центра за црквене студије из Ниша проф. др Драгиша Бојовић је примљен за почасног члана Института за национална и верска питања (Солун), а плакету му је уручио, овом приликом, проф. Атанасије  Ангелопулос, председник ове установе.

Патријарх Иринеј је почасни председник Института за национална и верска питања из Солуна.

Представљању  Зборника Свети цар Константин и хришћанство присуствовали су Епископ нишки др Јован, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, представници Грчке и Бугарске цркве,  теолози, професори, верни народ.

Иконограф Милоје Милинковић, почасни члан  Институт за национална и верска питања (Солун)

На завршном делу Међународног научног скупа поводом 1700. годишњице Миланског едикта (31. мај-2.јун 2013.), у Нишу, иконограф Милоје Милимнковић је постао почасни члан Института за национална и верска питања (Солун), чији је почасни председник Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Председник Института за национална и верска питања (Солун) проф. Атанасиос Ангелопулос је Милоју Милинковићу, иконографу, уручио ово вредно признање.

Зорица Зец