Низ нових открића у Виминацијуму

Ископавање амфитеатра у Виминацијуму, легијском логору код Костолца, ових дана је донело велико изненађење археолозима: на зидовима су открили фреске. Неколико стотина метара даље, мајстори завршавају градњу Научноистраживачког центра, у којем су већ постављене у бронзи изливене главе шест римских императора (од укупно 18 рођених на тлу данашње Србије), припремљене за велику изложбу 2013. године.

У будућем музеју центра пак екипу „Блица“ сачекују др Снежана Голубовић и др Миомир Кораћ с правом малом поставком најновијих налаза. Међу њима су мале главе божанстава или маске (још се двоуме), златне минђуше, кантар, стаклена „меркур“ боца (четвороугаона с листоликом дршком), капсуле за печатирање пакета, медаљон с призором баханалија, брусилица за метал, посуде с металним премазом, амфоре, пехари.

Научноистраживачки центар (од 5.000 м2), звани „Домус“, који је, заправо, копија виле рустике (куће богатог патриција), већ је добио библиотеку, лабораторију, музеј, дворану, атријум, собе за госте и научнике, ускоро ће и лифт. Док теку радови на вили, археолози увелико праве планове и за велику изложбу „Путевима римских императора“, којом ће почетком 2013. бити обележено 1.700 година од Миланског едикта - акта којим је цар Константин озваничио хришћанство као држану религију.

- Амфитеатар је тренутно један од најзанимљивијих објеката за свет, и једини сачуван са 12.000 стојећих и 7.500 седећих места. Мало нам се, додуше, посао компликује јер смо на зидовима амфитеатра наишли на фреске (сада су под фластерима), чије боје морамо најпре испитати да бисмо их сачували... Реткост је да амфитеатар буде осликан, па је и по томе Виминацијум јединствен - истиче Миомир Кораћ, директор Археолошког парка.

Римски војнички логор - Виминацијум - који се простире на 450 хектара, био је заправо прави град с храмовима, позориштем, трговима, купатилима, хиподромом, некрополама. Данас је то златни рудник за археологе, јер готово да нема дана да не пронађу неки нови стари предмет или земне остатке легионара.

- Управо ради детаљне анализе лобања и костију оних који су овде покопани, у Научном центру смо опремили лабораторију. Тренутно овде борави проф. Михаела Харбек са Института за антрополгију у Минхену, која анализом стронцијума и ДНК утврђује одакле су били војници. Геофизичком методом снимамо простор тако да унапред знамо који нас објекат и на којој дубини чека. Зато су у нашем тиму, поред археолога, математичари, инжењери... Већ смо детектовали 14.000 гробова и нашли 40.000 предмета, од којих је 700 златних - наводи Кораћ, поносан на ову балканску Помпеју, како још зову Виминацијум.

Једино чега овде нема је оружје!

- Нема, јер га Римљани нису полагали с покојником у гроб, већ враћали назад - у престоницу империје. У некрополама смо, међутим, нашли војничке бронзане плочице које су римским ратницима даване након служења војске дугог деценију и по. Тако су војници из Сирије, Тракије, Македоније... постајали римски грађани са свим грађанским правима која су се преносила на потомство стварано и у туђини (у конкубинатима) - објашњава Кораћ.

Војничких плочица некада је на овом локалитету морало бити више, претпоставља наш саговорник. Нажалост, деведесетих година, антиквитете које би овде ископали дивљи археолози су најпре папиролошки „прали“ у женевским агенцијама које су им издавале сертификате да су наслеђени у породици, а потом их продавали у Бечу, Минхену и Лондону.

- Недавно, листајући неколико центиметара дебели европски регистар антиквитета, сазнао сам да већина њих потиче управо с Виминацијума. Колика је данас за нас, археологе, предност што је Виминацијума једини легијски логор који није закопан испод савременог града, толико је некада то била његова мана - каже наш саговорник.

Да би се спречило даље пустошење Виминацијума, сада је у Археолошком парку постављено 26 спидон-камера.

Главе римских императора

У „Домусу“ је у току израда биста свих 18 римских царева рођених на тлу данашње Србије, за велику изложбу поводом јубилеја Миланског едикта.

- На изложби „Путевима римских императора“, коју планирамо поводом јубилеја Миланског едикта, показаћемо поред наших најзначајнијих налаза из Сирмијума, Шаркамена, Медијане, Ромулијане, Кале Кршевице, Јустинијане приме, и главе свих „наших“ императора. Вајају их Соња Петровић и Вук Ђуричковић - открива Кораћ, с поносом нам показујући шест већ израђених: Констанција ИИ, Аурелијана, Проба, Максимина Херкулија и Максимина Даја. - Изложба ће најпре обићи Србију, а онда планирамо да је пренесемо у париски Лувр и Уједињење нације, у Њујорк. Кад већ имамо срећу да је цар Константин, који је чувеним едиктом хришћанство прогласио за државну религију, рођен на тлу данашње Србије (у Нишу), зашто да поводом великог јубилеја ми сами не приредимо за свет важну изложбу. Вазда наше експонате позајмљујемо другима - уочава Кораћ.

Извор: Блиц