И Његош у Милвокију
Српска православна црквено-школска општина Светог Саве у Милвокију установљена је пре 105 година. Ти пионири - имигранти на ово се не би одлучили да у срцу и уму своме нису још тада имали свест о својој припадности националном бићу, стаблу из којег су изникли, а коју свест је најлепше уобличио велики српски патријарх Павле када је рекао: Ако и ми (Срби) духовно будемо знали ко смо, шта смо и зашто смо на овом свету, опстаћемо.
Зато су преци данашњих милвошких Срба оформили прво црквену заједницу у којој је загарантовано очување свега српског што је исконско, а то су православна вера, језик, култура, обичаји, све што чини српски православни идентитет. Плодове тога жара у срцу нису могли да спрече напори само њима добро знане борбе за егзистенцију и уклапање у неизбежне воде новог, америчког, друштва.
Многе генерације после тих утемељевача и институционалног облика живота Срба у заједници у Милвокију надограђивале су ту идеју водиљу и духовно и материјално, тако да је мало српских заједница у расејању које могу да се у свему пореде са милвошком заједницом. Ретко, али понегде у Америци, нарочито међу овде рођенима, још се може чути поновљен појам колонија. Међутим, то више нису колоније, већ утврђене и утемељене Српске црквено-школске општине овде и широм света. На понос овим Србима служи можда најлепша српска Саборна црква у дијаспори, затим Културни центар Светог Саве и све што се саградило и доградило на имању цркве милвошких Срба. Бисер свега је акредитована осмогодишња Православна школа Светог Саве.
Не може се проћи кроз ову школу а да се не чује српски језик и на часовима, и на одмору и свуда. Српски језик је обавезан предмет. Сви полазници ове школе већ у другом разреду течно читају и пишу ћирилицу. А у великој фискултурној дворани може да се чује само: додај, добаци, гоооо.... Не могу српчад без ''фузбала''.
Нигде краја радости на светим Литургијама на којима присуствују ученици школе. Сви они чине један велики хор (око 100), који на црквено-словенском и српском језику певају целу Литургију. Поред породичне крсне славе, ова школа слави своју крсну славу, словенске учитеље и просветитеље браћу Ћирила и Методија.
Православна школа Светог Саве постоји преко 20 година и образује српску младост у духу Светосавља. Нормално, курикулум школе мора да задовољава прописан просветни програм ове државе, али у суштини својим резултатима надмашује захтевано или очекивано. Средње школе у којима се нађе дете које је овде матурирало често зову и питају: имате ли још овакве деце? Молимо вас да нам их пошаљете! Осим тога основног дела програма рада, ту су и часови православне вере, историје, српског језика...
Куд већу част доживети осим примити признање. Нама oрден као што је oрден Свeетог Саве није потребан, јер тај орден за нас је цео Свети Сава у срцима, црквама, породицама и школама. Међутим, затечени смо кад смо на Светосавској прослави из руку нашег архијереја г. Лонгина примили орден Његоша I реда упућен од стране председника Републике Српске г. Милорада Додика. Какво изненађење, каква радост и колика обавеза! Ту дилема не постоји. Свесни смо да се није лако спремити и на испиту стати пред ова два велика и света српска сина, Светог Саву и владику Његоша. Децу су нам поверили! Много нам је чинити, а никад нећемо бити довољно спремни. Трудимо се и трудићемо се. Верујемо да ће нам њиховим молитвама до циља бити лакше доћи, али свој део посла морамо да обавимо.
Радује истина да наш труд и рад на верско-просветном плану препознаје Матица. Ово је подстрек за даљи рад и плодотворни труд. Ово је још један благотворан и јак ветар у једра лађе којој је кормило у рукама Светог Саве, а која нас води путем опстанка у овом збуњеном и бурном свету и спасења у вечном животу. На том броду ми сви само смо посленици, раденици и вршиоци дужности. А орден Његоша највише припада онима који су у Милвокију несебично све стварали за будућа нека покољења, а та покољења су данашња захвална деца парохије и школе Светог Саве.
Председнику Републике Српске и драгој нам Мајци Отаџбини неизмерно смо захвални. Дај Боже да се бар понеко дете које овде школујемо нађе на услузи Мајци Србији и Републици Српској. Онe то обе заједно заслужују!
у Милвокију,
фебруара 2017. године
прота Драган К. Велеушић , директор школе
