Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио представнике удружења Јадовно 1941.
Душан Басташић, предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора „Јадовно 1941″, и владика горњокарловачки Герасим обавијестили су данас (15. октобра) Његову светост патријарха српског Иринеја да је 24. јуни проглашен Даном сјећања на Јадовно и замолили га да тај дан буде уписан у црквени календар.
Они су обавијестили патријарха Иринеја да је у току обнова спомен-подручја Јадовно, гдје су усташе звјерски убиле 40 123 заробљеника у само 132 дана постојања логора, а међу њима је било 38 010 Срба и приближно 2 000 Јевреја.
Басташић је рекао да су замолили патријарха Иринеја да служи парастос на 70 година јадовинске трагедије 25. јуна 2011. на Јадовну, као и да благослови иницијативу за одржавање прве међународне конференције о Јадовну у јуну сљедеће године у Бањалуци.
„Страдање нашег народа на Јадовну било је обавијено шутњом зато што је истина о Јадовну била контрапродуктивна братству и јединству у Брозовој историографији", рекао је Басташић Срни.
Према његовим ријечима, рана потомака јадовинских жртава, која се преноси из генерације у генерацију, била је разлог да се покрене иницијатива за оснивање Удружења "Јадовно 1941" у Бањалуци и окупљање потомака жртава са основим циљем да страдања у Јадовну буду отргнута од заборава.
"То је одговоран однос потомака побијених. Ово страдање треба да уђе у трајно памћење потомака, као дио српског православног идентитета, да у будућем периоду не би платили толико високу цијену колику су платили њихови дједови", истакао је Басташић.
Басташић је подсјетио да је карловачки историчар Ђуро Затезало прије око 20 година дошао до списка према коме су у централни логор на Јадовну побијена 40 123 заробљеника, међу којима је било 38 010 Срба. Они су довођени из цијеле Независне Државе Хрватске, Сарајева, Требиња, Вишеграда, Сремских Карловаца... Књига Затезала о овим злочиним објављена је тек прије годину.
Басташић, кога је данас са владиком Герасимом у Београду примио патријарх Иринеј, рекао је да постоје свједочења веома малог броја људи који су преживјели усташки погром, а преживјели су тако што су по 20 дана пили сукрвицу и кишу која је падала по њима и извукли се из јама у које су били бачени.
Ријетки преживјели испричали су да су људи били везани по двојица у колони. Затим би маљем били ударени у главу прва двојица или четворица који би пали у јаму, а онда би они филмском брзином својим тијелима повлачили и остале.
Злочини усташа догодили су се на подручју Велебита које обилује великим бројем крашких јама, као и на подручју острва Пага, које је у непосредној близини.
Према његовим ријечима, логор Јадовно је претеча логора Јасеновац. Постојао је до краја августа 1941. године када је, због доласка Италијанске војске, прекинут његов рад и након тога отворен је Јасеновац. За локацију је одабрано такво мјесто за које се знало да ће злочине бити тешко доказати.
Басташић је подсјетио да је прије око 20 година, сада умировљени, владика захумско-херцеговачки Атанасије служио помен за настрадале свештенике у Јадовну и да је овог љета поново одржан помен коме су присуствовали предсједник Хрватске Иво Јосиповић, изасланици предсједника Србије и премијера Републике Српске, као и мајка предсједника Србије Бориса Тадића, чији је отац једна од жртава тог стратишта.
Познато је да је Шаранова јама, која се налази недалеко од Јадовна, дубока око 47 метара и да је врло уска. Претпоставља се да је само у њој око 10 000 побијених, али је Басташић на питање Срне одговорио да само Бог зна колико је тамо жртава.
Владика Герасим изјавио је овом приликом за медије из Републике Српске да је на пријему код патријарха Иринеја у Патријаршији предложио да у Епархији горњокарловачкој буде основан одбор за Јадовно који ће имати задужење да проучава и води бригу о овом највећем у Епархији логору у коме су страдали и двојица владика и 63 свештеника.
СРНА - О.Б.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
