Патријарх Иринеј позвао српски народ да сачува веру

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј позвао је српски народ да сачува вјеру, јер је она највеће злато и богатство.

"Ко има веру, љубав и наду у Господа Бога - најбогатији је човек, не само у овом времену, већ у свим временима и свим световима", рекао је Патријарх српски Г. Иринеј у поздравној бесједи у манастиру Веселиње код Гламоча.

Патријарх је позвао српски народ да се угледа на новомученике гламочке, који пострадаше само зато што су Срби православне вјере, као и на безброј других светих мученика, како би заслужио благослов Божији и Царство Небеско као што су га они заслужили.

Патријарх Иринеј у манастиру Веселиње код Гламоча

Како одговарају Артемије и артемијевци

Из једног писма Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког г. др Атанасија, од 21. јула текуће године, преносимо део који се односи на најновија „словоизлијанија” монаха Артемија, бившег епископа рашко-призренског, а садашњег вође расколничко-секташке дружине која ровари и ствара анархију у више епархија Српске Православне Цркве, и њеног главног експонента, Дејана Виловског, бившег архимандрита Симеона:

Треба просто видети како ти људи „одговарају”  – без икакве везе са темом. (На слици је, крај гроба Оца Јустина, избрисао нас, осталу тројицу ученикâ светога Јустина, да остане он сâм). Мој текст није био нежан, али тематику у њему они сасвим мимоилазе, свесно игноришу, јер на њу немају одговора, осим иронисања, изругивања и клеветâ. Нажалост, такви су били и све време до сада, током низа година, њихови „одговори” Синоду и Сабору (како и рекох у свом тексту). Тојест, они су увек износили само своје ставове (ограничене, скоро ступидне) и постављали своје тезе, тражећи да се Синод и Сабор подреде њиховим схватањима и Цркве, и канонâ, и права, и суђења, и тако даље, и тако даље...

Протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић: Кратак коментар на најновија писанија монаха Артемија

Пажљиво сам пратио најновију полемику монаха Артемија са Његовом Светошћу Патријархом и епископом Атанасијем. Сазнао сам да је монах Артемије тражио и инсистирао да му се објави изјава после изношења јавног става Патријарха о њему.

Мој закључак је да он вешто, по ко зна који пут, за неупућене користи причу о „неуставном суђењу и пресуди без доказа и оптужнице”, позивајући се, апсолутно правно неутемељено, на атински Ареопаг (који није одлучивао о кривици Виловског него о испуњености услова за изручење Србији) и одлуку суда у Београду да из истражног затвора пусти Суботичког (ни тај суд није одлучивао о кривици него је прикупљао доказе по кривичној пријави и нормално је да је Суботичког пустио када су прикупљени докази, јер то спада у обавезу суда). Монах Артемије упорно игнорише чињеницу да је против њега поднета кривична пријава на тридесет и девет страна у којој су наведени докази и да је тај поступак у току, као и да је проширена кривична пријава против Виловског, Суботичког и извесне Јелене Шубаревић.

Такође, упорно обмањује јавност да њему у мају 2010. године није достављена оптужница као да акт о канонској одговорности – који је прихватио и на основу кога је умировљен – није био управо то.

Патријарх српски Иринеј стигао у Босански Петровац

Бивши председник владе Републике Македоније, господин Љупчо Георгијевски: МПЦ подржава паганизам и има улизички однос према властима

Бивши председник владе Републике Македоније, господин Љупчо Георгијевски, послао је писмо медијима и јавности, као реакцију на саопштење расколничке МПЦ, у коме он препознаје напад на његова залагања и активности.

У свом обраћању јавности, господин Љупчо Георгијевски наглашава: „У последње три-четири године, власти, путем државног инжењеринга, врше активну промену македонске историје и комплетно преиначавање словенских корена у античко-македонске. Могу ли владике из МПЦ разумети да је та антиквизација уједно и дехристијанизација Македоније? Антиквизација представља одвајање од Слова Христовог и повратак многобоштву и паганству. Паганизам најмизернијег типа је и то што је МПЦ, због свог улизичког понашања према властима, прећутала подизање споменика Александру Македонском на месту на којем би могао да стоји једино патрон Македоније – свети Климент Охридски. Паганизам је и то што се у свакој новоизграђеној македонској цркви слика Сунце – символ Амона Ра. Паганизам је и кип Олимпије која у наручју држи малог Александра, као пародија на Пресвету Богородицу са Спаситељем нашим Исусом Христом у наручју“, – пише Љупчо Георгијевски у отвореном писму упућеном јавности и додаје: „Жао ми је што су се у мојој реченици – да ће македонски народ проклети мајчино млеко због тога што се одрекао светог Климента и светог Наума – први препознали управо владике!“