Света браћа Кирило и Методије

У једној од црквених песама о похвали свете браће Ћирила и Методија која је отпевана на овом вечерњем молитвеном скупу, црквени песник испољава читаво одушевљење побожности са неколико речи: „Са каквим похвалним венцима да овенчамо богомудре учитеље, који светлошћу Јеванђеља просветише словенске народе, који су се налазили у тами незнања и сенци смртној." Црквени песник изражава одушевљење целе Цркве које ствара сјајни лик тих предивних Божјих људи и просветитеља словенских и незна каквим би песмама достојније и заслужније похвалио успомену, подвиг и дело њихово. И стварно, човек је слаб да испева достојно славословље њиховом подвигу у вери и светости, служећи Богу и људима преданом и пожртвовном љубављу по примеру великог Пастира наших душа Исуса Христа и свих Његових изабраних ученика. Човек је слаб да речима изрази њихово велико дело које они започеше, а оно се много струко оплоди и оплођава, јер они са савршеном преданошћу унесоше у њега свој дух, који помоћу Духа Божјег постаде животворна сила у браздама народне душе, да би се и овде испу ниле речи Исусове: „Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди" (Јов. 12, 24).

Верски и културни циљеви мисије Свете браће

Ко је послао свете Кирила и Методија у централну Европу - цар или патријарх? Одговор на ово питање ће нам умногоме помоћи да боље схватимо: 1. однос свете браће Кирила и Методија и патријарха Фотија; 2. однос свете браће и Рима и 3. циљ њихове мисије. Следујући најважнијим изворима којима располажемо - житијима св. Кирила и Методија на црквенословенском језику - њихова мисија је текла на следећи начин: моравски кнез Растислав је византијском цару Михаилу III послао своје изасланике са следећом молбом: „Господару, пошаљи нам неког епископа и учитеља; јер ти ваистину увек шириш добри закон по свим земљама".

Слава Николајевске цркве у Земуну

Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије служио је јуче, поводом храмовне славе, Свету Архијерејску Литругију у цркви Светог оца Николаја у Земуну.