Превод на српски језик - Jaрослав Пеликан, Хришћанско предање том II, Дух источног хришћанства (од 600.до 1700. године)

Jaрослав Пеликан, Хришћанско предање том II, Дух источног хришћанства (од 600.до 1700. године) Службени гласник, Едиција Символ, превео са енглеског Новак Билић, прво издање, 2010, стр. 392.

Из штампе је управо изашао превод на српски језик другог тома из петотомног опуса Хришћанско предање, утицајног теолога 20. века - Јарослава Пеликана. Пеликан је у овом тому нагласио формирање и развој византијског, сиријског и руског богословља, као и кључне богословске расправе које су обележиле овај период. У том смислу аутор одбацује Харнакову тезу о потреби "креативности ума" (стр.39) већ га у овом делу више занима однос између континуитета и промене настао у историји развоја богословског учења, као и у коликој мери су богослови својим заступањем предања верно следовали првих пет векова Цркве (стр.7).

Прослава Никољдана у Загребу

На дан Светог оца Николаја, Архиепископа мирликијског чудотворца, Митрополит загребачко-љубљански Господин Јован служио је Свету Архијерејску литургију у саборном храму Преображења Господњег у Загребу.

Никољдан у цркви Светог Саве на Врачару

Прослава празника Светог Николаја Мириликијског Чудотворца у Епархији врањској

Поводом празника Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, у свим храмовима Православне епархије врањске свечано је обележен дан овог светитеља који је крсна слава великог броја верника. Посебно свечано било је у манастиру Светог Николе у Врању, метоху манастира Хиландара из 14. века./фотогалерија/

Храмовна слава у манастиру Гориоч

Новоизабрани Епископ рашко-призренски Г. Теодосије служио је на празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца Свету Литургију у манастиру Гориоч поводом храмовне славе овог манастира.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ – 16. XII 2010.

Свети Архијерејски Синод са своје седнице одржане 16. децембра ове године обавештава црквену и ширу јавност, поводом антицрквеног понашања бившег епископа рашко-призренског, монаха Артемија, о следећем:

1. Као што је познато Свети Архијерејски Сабор је на свом овогодишњем мајском заседању, на основу именованом писмено предочених канонских преступа и кривица, трајно и неопозиво разрешио епископа Артемија дужности епархијског архијереја рашко-призренског, што је и он сâм прихватио, прихвативши уједно да по разрешењу борави у манастиру Шишатовцу. Од септембра и октобра месеца, нажалост, епископ Артемије је Светом Архијерејском Синоду изразио своје „кајање" због прихватања саборских и синодских одлука, тврдећи, противно здравом разуму, да је он „доживотни Епископ рашко-призренски". То је био повод да га Свети Архијерејски Синод стави под забрану свештенодејства до следећег редовног овогодишњег заседања Светог Архијерејског Сабора у новембру.