Митрополит Амфилохије богослужио у манастиру Дуљево

Митрополит Амфилохије богослужио у манастиру Дуљево
Митрополит Амфилохије богослужио у манастиру Дуљево
Митрополит Амфилохије богослужио у манастиру Дуљево
Митрополит Амфилохије богослужио у манастиру Дуљево

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 12. августа 2018. године, на празник Преподобне мајке Ангелине Српске са свештенством свету службу Божју у манастиру Дуљево у Паштровићима.

У току Литургије свету тај ну крштења је примила мала Нина. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао: -И код нас и у другим крајевима појављују се људи који би хтјели да Цркву претворе у неку партију. Они тако схватају Цркву. Немају то сазнање и то осјећање да Црква не припада само једном народу, једном мјесту, једном језику него је Црква она која сабира око вјечне истине. Не око неке идеје, идеологије. Црква сабира све земаљске народе. Таква је заповијест Христова и та заповијест се непрекидно испуњава. И ево данас, у двадесет и првом вијеку Црква Христова раширила се по читавом свијету.

Величанствена архијерејска Литургија у Ваљеву

Величанствена архијерејска Литургија у Ваљеву
Величанствена архијерејска Литургија у Ваљеву
Величанствена архијерејска Литургија у Ваљеву
Величанствена архијерејска Литургија у Ваљеву

Посебан благослов изливен је на верни народ у храму Васкрсења Христовог у Ваљеву на празник Преподобне Ангелине Српске, 12. августа/30. јула 2018. године, када су свету архијерејску Литургију служила чак четири епископа.

Поред Преосвећеног Епископа ваљевског г. Милутина, молитвено сабрање предводили су Епископ британско-скандинавски г. Доситеј и умировљене владике Георгије и Константин. Саслуживало је свештенство из више епархија, а појао Црквени хор „Хаџи Рувим“ са диригентом Милицом Степановић Бабамилкић.

Преподобна Ангелина - Мајка Небеске доброте и милости!


Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, Мајко наша, да се спасемо од зла овога света како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули: Радуј се, Преподобна Ангелина, Мајко небеске доброте и милости!

Ова Света и Преподобна Ангелина беше кћи благочестивог и православног кнеза албанског Аријанита из елбасанског краја, а свастика славног Ђурђа Скендербега. Живитељи те области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству и отаџбина се њихова слављаше победом вере и оружја. У двору кнеза Аријанита расла је млада кћи његова Ангелина у страху Божјем и побожности, упућујући вољу своју и све своје духовне дарове на творење воље Божје. Име њене мајке није познато, но и она је сигурно била веома побожна и честита кад је тако хришћански дивно васпитала кћер своју у еванђелском учењу и владању. Још од детињства се на Светој Ангелини видео прст Промисла Божјег који ју је припремио за подвиге који су јој предстојали у њеном будућем животу.

Сутра славимо Преподобну мајку Ангелину Српску

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће на 12. августа 2018. године, Преподобне мати Ангелине Српске, свету архијерејску Литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку са почетком у 9 часова.

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служиће на дан Преподобне Мати Ангелине свету Литургију у параклису посвећеном овој Божјој угодници у Гинеколошко-акушерској Клиници Народни фронт са почетком у 9 часова. Манастир Крушедол прославиће своју славу, дан спомена Преподобне Мајке Ангелине Српске, свечаном архијерејском Литургијом коју ће служити Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије са почетком у 9,30 часова. На темељима храма посвећеног Преподобној мати Ангелини у насељу Степа Степановић у Београду биће служена света Литургија са почетком у 9 часова.

Свети изданци владарске породице

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. На њима стоје светитељски ореоли са фресака и цветни венци похвала црквено-песничких књижевних остварења. Бранковићи су породица чије се присуство у важним дешавањима српске историје може пратити од прве половине XIV века. Представљају властелу из времена Немањића, који су на крају средњовековног периода српске историје постали владарска династија са насловом деспота.

Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори

Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори

Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

За разлику од других фрушкогорских манастира чији су ктитори и време оснивања покривени велом тајне, за Крушедол се поуздано зна да су га основали деспот Ћурђе Бранковић, у монаштву назван Максим, и његова мајка, замонашена деспотица Ангелина.