Ношење Крста – одлика је Александра Солжењицина

Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије служио је данас, 6. августа 2008. године, уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке парастос руском писцу Александру Солжењицину.

"Данас се радују Небеса, јер је у њих ушао један човек који се прославио на земљи, који је победио сво зло које постоји на земљи," рекао је Владика Атанасије у својој беседи. "Радује са данас Света земља Руска, и народ руски, и народ српски, и сав народ православни, јер се данас показало да су они изнедрили једног од највећих и најславнијих људи човечанства. Окупили смо се овде да у Небеску отаџбину испратимо брата нашег по вери и крви - Александра Солжењицина. Данас је он могао да каже, као и Свети апостол Павле: Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах. Данас у овом молитвеном испраћају можемо сагледати духовни и морални лик победника овенчаног славом Неба који наликује Светом апостолу Павлу, јер је он човек који је претрпео сва зла овога света али га ни једно није сломило и покорило. Ношење Крста - одлика је Александра Солжењицина. Његово ношење Крста није почело када је заробљен и одведен у радни логор. Од малих ногу прогањан је због Крста, поднео је најтеже страдање - прогонство из своје земље, страдао је и на Западу, страдао је и кад се вратио у отаџбину. Састрадавао је својој браћи у Русији и Србији, беседио је Владика.

"Александар Солжењицин није само писац. Он је добар читалац. Прочитао је оно што ми никад не бисмо могли да прочитамо. Он је дао дијагнозу савремености, процену човечанства, јеванђелски, на Христов начин, непогрешиво. Основни проблем човечанства није ни економски, ни политички, ни еколошки, већ чињеница да су људи заборавили на Бога. Често је подсећао на руску пословицу: Све нам се ово догађа зато што смо заборавили Бога, " истакао је Епископ хвостански. Он је подсетио на беседу Солжењицина изговорену на Харварду 1978. године у којој је писац рекао да је савремени човек побркао појмове добра и зла. Излаз није ни лево ни десно, већ Горе. То је, по Александру Солжењицину, кључ за излазак из људских страдања - живи однос према добру и злу, покајање као начин да постанемо бољи и самим тим увидимо добро и зло. Владика Атанасије је подсетио да Солжењицин није равнодушно гледао на страдања братског српског народа и на његову изјаву лондонском Тајмсу 1997. године када је јавно изнео своје чуђење да данас у време компјутера још живимо по закону каменог доба, јер је у праву онај који има дужу батину. "Састрадавајући подсећао је свет колико је направде учињено Србима, најпре прекрајањем граница, онда бомбардовањем и отимањем Косова и Метохије, " рекао је Владика.

На крају беседе, Владика Атанасије је изразио благодарност Српске Цркве и српског народа Александру Солжењицину на његовој љубави према нама, подсећајући да му је Свети Архијерејски Сабор наше Цркве доделио 1994. године највише признање Орден Светог Саве I степена. "Благодаримо Мајци Русији која је одгајила таквог горостаса. Нека Господ његову душу настани у Насељима Праведника," речи су којима је Владика завршио своју надахнуту беседу.

Присутнима се обратио академик Матија Бећковић речима: "Под именом Александра Солжењицина у дведесетом веку живели су и Толстој и Достојевски, и руски богослови и мученици Христа ради." Подсетивши на можда најпознатије дело Солжењицина - Архипелаг Гулаг, Бећковић је рекао да је Солжењицин пророк чија су се пророчанства остварила већ у току његовог живота.

Парастосу су присуствовали представници Српске Академије Наука и Уметности, амбасаде Руске Федерације, Удружења књижевника Србије, представници културних и научних институција као и бројни поштоваоци дела руског нобеловца, међу којима су били Добрица Ћосић, Оливер Њего, Душан Ковачевић, Ивана Жигон, Владета Јеротић, Слободан Ракитић, Смиља Аврамов и Милован Витезовић.