Нова црква у Острељу
На оданије Духова, у суботу 29. јула, Његово Преосвештенство Владика Јоаникије освештао је новосаграђену цркву Преподобне матере Параскеве – Свете Петке у Острељу код Бијелог Поља.
Чину великог освећења новог храма, а потом и служењу свете архијерејске Литургије, Његовом Преосвештенству Владики Јоаникију саслуживало је бројно свештенство и монаштво: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, архијерејски намјесник бјелопољски, архимандрит Јоаникије Зиндовић, игуман манастира Мајсторовина, протојереј Дарко Пејић, парох бјелопољски и јереј Синиша Јанковић, парох затонско-брзавски и ивањски, јерођакон Агапит Драгојевић и ђакон Никола Скопљак.
Црквено-народном сабрању, поводом освештавања новообновљеног храма Свете Матере Параскеве, присуствовао је, у великом броју, вјерни народ из Остреља, Бијелог Поља и других крајева Црне Горе. Послије саборног крштења десеторо дјеце и одраслих, преосвећени Владика Јоаникије миропомазао је новокрштене.
Обраћајући се пригодном бесједом Преосвећени Владика Јоаникије подсјетио је вјернике на ријечи Светог пророка Давида: „Ево дана кога створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему.
”У славу Божију и ми тако данас пјевамо овдје, јер имамо за то веома важан повод. Подизање и освећење овога Светога храма овдје у Острељу, у славу Божију и у част Преподобне Мајке Параскеве, Свете Петке, коју многи од вас поштују и славе. Када је Бог стварао свијет, Он је створио небо и земљу, звијезде, мора и долине. Благословио је земљу да рађа сваковрсне плодове, али тиме није све завршено, јер је Господ и даље стварао, али као нарочито дјело стварања у овоме светоме мјесту можемо слободно урачунати и овај свети храм. Истина, он је рукама људским подигнут, али је заснован на милости Божијој и Божијем благослову. Изграђен је уз садејство Благодати Светога Духа, а данас је освећен, јер су се свјетлост Божија, и правда Божија и љубав Божија, и остали Свети Дарови, излили на овај храм и учинили га светињом над светињама. Острељ је лијепо мјесто, био и остаће. Али Острељ је другачији од како је почела да се зида црква, а нарочито ће бити другачији убудуће, пошто је овдје храм који ће служити слави Божијој. У њему ће се свете службе савршавати, у њему ће се свештеници и народ заједно Богу молити, овдје ћете ви вашу дјецу крштавати. Овдје ћете се братимити и светим тајнама причешћивати са Господом. Овдје ћете вјенчавати младенце. Одавде ћете, по закону Божијем, и своје преминуле хришћане и сроднике испраћати, да би све било свето и честито и миломе Богу приступачно.
Многи од вас су доселили из других крајева, под обронцима питоме Бјеласице, а то показује да је наша историја испуњена сеобама, мукама, патњама, бјежањима, а врло често, и братским раздорима и несрећама. Али, овдје сте се доселили по Божијем промислу, јер вам је Бог намијенио задатак, намијенио вам дјело Божије, да ту, у славу Његову подигнете овај дивни храм. Ову светињу, која је заблистала и украсила ваше мјесто, и украсила гору Бјеласицу“, бесједио је Владика Г. Јоаникије, додајући је због изгледа цркве њен значај посебан. Она, по ријечима Преосвећеног Владике, има изглед цркве мученице Ловћенске капеле и она тиме свједочи да је наша вјера, вјера крста, вјера васкрсења.
”Пострада црква на Ловћену од безбожничких руку. Нажалост, ми смо били у једној великој заблуди, у једној великој превари. Многи од нашег православног народа учествовали су у рушењу Ловћенске капеле, и остаће запамћен онај Муслиман, Бјелопољац, који није хтио да руши светиње на Ловћену. Али видите, та црква се на небо вазнијела, иако је њено камење разрушено, иако је она разграђена. И њено дејство се толико умножило, и ово је, ако правилно бројим, седма, коју смо подигли за посљедњих десет година, у епархији Будимљанско- никшићкој, а подигнуто их је још у Митрополији црногорско-приморској и у другим српским земљама. И то нијесмо ми тражили да се подижу цркве као Ловћенска капела. Само, наравно, имамо своју причу о Ловћенској капели, и она ће се продужити, и она још није испричана. И народ још није схватио о чему се ту заправо радило. Али смо ми задивљени колико је код народа наишло на одобравање, гдје год је поменуто да се гради црква у виду Ловћенске капеле, гробне цркве највећег пјесника српског рода, Светога Владике Петра II Петровића Његоша. Ову цркву ви сте посветили Светој Петки, великој заштитници рода српскога, коју подjеднако поштују и Срби и Грци, и Румуни, и Бугари. Дао је Бод да у румунском граду Јашију почивају њене Свете мошти, а једно вријеме су биле у Смедереву, а потом у Београду, гдје постоји чудотворни извор Свете Петке. А њене молитве су љековите свима оним који јој се моле и она је брза помоћница свима којима је помоћ потребна, и који од ње помоћ траже. Од сада ћете имати још више разлога да се овдје сабирате“, бесједио је Владика подсјећајући да је у близини цркве постојало једно свето завјетно мјесто, гдје се народ овог краја сабирао на Светог цара Константина. Он је казао да је народ овог краја, заједно са својим прецима ознаменовао ово мјесто, молитвеним сабрањима и окупљањима.
Преосвећени је казао да су саборно крштени први плодови ове светиње. Онима који нису крштени Владика Г. Јоаникије поручује да се што прије припреме. ”Нико нема изговора да буде некрштен и да буде ван заједнице својих крштених предака, а то су покољења и покољења у недоглед, макар једно хиљаду година. И сад неко каже, мој отац био комуниста, а то није правилно. Зар може нека идеологија која наиђе и прође, да постане закон за свагда. А оне су већ пролазне, пропале и распале се, и од њих више нема ни трага ни праха, али су, наравно, оставиле велико зло и велику пустош у нашим душама. Ја сам сигуран да ће се ова дјечица крстити, али мене брине моја генерација, која није баш добра”, бесједио је Владика Г. Јоаникије и опоменуо да имамо велико завјештање и завјет.
”И бићемо питани на страшном суду да ли смо га испунили, јер имамо завјештање свете вјере православне. Није лако било одржати вјеру у вријеме 500 година турског страдања и јада, када су се многи проблеми могли ријешити само да се преметне крст даље, али то ваши преци нису дозволили себи ни по цијену живота”, бесједио је Владика Г, Јоаникије захваљујући се Богу што је народ у Острељу почео да се враћа вјери. Његово Преосвештенство је захвалио свима који су уградили себе у новообновљену острељску светињу прилозима, љубављу, молитвама, а нарочито братству Нишавић из Остреља.
Преосвећени Епископ Г. Јоаникије одликовао је архијерејским граматама „за показану љубав и доброчинство према својој Светој Цркви, нарочито приликом изградње цркве у Острељу“, Одбор за изградњу цркве. Грамате су добили Рајко, предсједник одбора, Горан, др Радосав, Видоје, Вук, Раде, Милоица и Вучина Нишавић. Према предлогу Одбора граматама су одликовани и Рајко, Ранко, Вуксан Нишавић, Драгомир Лучић, Драго Војиновић.
У име Црквеног одбора госте је поздравио предсједник Рајко Нишавић. “Данас је освећена црква Свете Петке, која је духовна заштитница и крсна слава братства Нишавића. То је велики и радостан догађај. Изградња је почела 10. априла 2010, када је Преосвећени Владика Г. Јоаникије освештао темеље. Цркву су градили и изградили мјештани овог села, сложно, са љубављу и вјером у Бога. Иако одавно не живим овдје, ту сам рођен, ово је мој завичај и ја њему припадам. Осјећам велико задовољство што у селу нема куће која према својим могућностима није дала прилог за цркву. То мојој браћи нека служи на част. За изградњу цркве смо имали подршку великог броја људи и подугачак је списак оних који су даривали за њену градњу.
Посебно бих захвалио нашим људима из Црне Горе и других средина са подручја бивше Југославије, који су на привременом раду у Швајцарској, који су нашем брату и рођаку Вуксану Нишавићу, на име прилога, дали 2.600 евра. Тим људима мало је рећи хвала“, казао је Нишавић и истакао да су на овом подручју одувијек живјели људи од вјере и побожности, који су поштовали своју вјеру и исконске хришћанске вриједности. Он је казао да се усуђује рећи да су “наши преци били тврђи у вјери”.
Они су овдје прослављали светог цара Константина и свету Јелену као завјетну славу села, а познато је да је цар Константин изједначио хришћанство са другим религијама”, казао је Нишавић.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
