Нова издања Епархије браничевске
Златко Матић: Filioque - Историјски и теолошки аспекти једног проблема
„Да закључимо: овај ватикански документ о исхођењу Светог Духа представља охрабрујући покушај да се појасне темељни аспекти проблема Filioque и показује да је могуће поновно приближавање Истока и Запада по овом питању. Овај документ може битно помоћи дубље истраживање овог проблема, у оквирима конструктивног богословског дијалога.“
Зизијулас, Јован, „Један јединствени Извор“
Садржај:
- Болотов, Василије, „Прилог проучавању питања Filioque“
- Бује, Луј, „Неавгустиновски извори латинске пневматологије“
- Конгар, Ив, „Пневматологија Другог ватиканског концила“
- Светски савет Цркава, Комисија Вера и поредак, „Проблем Filioque у екуменској перспективи“
- Папско веће за унапређивање јединства хришћана, „О исхођењу Светога Духа у грчком и латинском предању“
- Зизијулас, Јован, „Један јединствени Извор“
- Зизијулас, Јован, „Важне тачке пневматологије Другог васељенског сабора“
Зоран Ранковић, Мирослав Лазић: Одлуке и решења Сабора, Синода и Епархије браничевске 1920–1925
Архивски извори, штампани у петој књизи библиотеке „Архива Епархије браничевске“, представљају део нове тематске целине која носи назив Одлуке и решења Сабора, Синода и Епархије браничевске, а која хронолошки покрива период од уједињења помесних Цркава и уздизања Српске Цркве у ранг Патријаршије (12. септембра / 30. августа 1920. године) до почетка Другог светског рата 1941. године. У питању је период који представља засебну етапу у животу Српске цркве, када, у значајно измењеним друштвено-политичким околностима после Првог светског рата и формирањем нове мултиконфесионалне државне творевине – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – долази до великих промена у организационом устројству Српске православне цркве. Уједињењем Митрополије београдске и осталих помесних цркава у Српску православну цркву и проглашењем Патријаршије са патријархом Димитријем на челу, мења се и административно уређење Цркве, што се, између осталог, огледа и у оснивању нових и обнови некадашњих Епархија. У склопу ових организационих промена, 1921. године конституисана је, односно обновљена, и Епархија браничевска са седиштем у Пожаревцу, а за њеног првог епископа изабран је Митрофан Рајић, који је на епископској катедри остао до смрти 1930. године. Већ током наредне, 1922. године, основан је и Духовни суд Епархије браничевске, као централно црквено-административно епархијско тело.
Сагледавајући доступне изворе, са становишта црквене администрације могу се издвојити две целине. Прва обухвата период од васпостављања Српске патријаршије, када је Пожаревац још увек био у саставу Архиепископије београдске и када је званична преписка вршена преко њеног Духовног суда, док се друга односи на време после издвајања Епархије браничевске и организовања њених црквено-административних органа. Оснивањем Духовног суда Епархије браничевске, 1922. године, вођење црквене администрације прешло је у надлежност овог епархијског тела. Међутим, и после тог периода надлежни патријаршијски органи су Духовном суду Епархије браничевске или директно епископу слали одређена акта са задатком да их преко окружних протопрезвитера обнародују подручном свештенству. У питању су најчешће одлуке и решења Светог Архијерејског Сабора и Синода Српске православне цркве. Но, поред званичних патријаршијских расписа, Духовном суду Епархије браничевске обраћали су се и надлежни државни органи (Министарство вера, Министарство грађевина, Министарство саобраћаја…), али и многобројна грађанска и национална удружења (Друштво за потпомагање, васпитање и заштиту деце, Српско пољопривредно друштво, Београдско певачко друштво…), као и појединци који су најчешће препоручивали своја дела од општецрквене или друштвене користи. С друге стране, значајан број докумената односио се само на одлуке и регулативе којима је нормиран црквени живот на нивоу Епархије браничевске, које су доносили надлежни епископ или Духовни суд.
Живорад Јанковић: Велики Вожд - Обавеза ћутања
Садржај:
Велики Вожд, Буна без сече - сеча без буне, Тополски синоптичари, „Дечије болести“ устанка, Без плана - „по плану“, Противник - „савезник“, „Плугови наши престаше орати“, Обострана заваравања, Недоумице око Иванковца, „Барем три господара ближња…“, „Живот нам је на терет…“, Круна српских победа, Део европских ломова, Збир „малих страхова“, Војник, да - трговац…, Пред остварењем вековног сна, Највећи пропуст, „С помоћу Бога и Руса“, Тичар - „на Светога Тому“, Цркву јесам свршио, „Усне су му дрхтале…“, Енигма 1803. године, Обавеза ћутања, ДОДАТАК I, ДОДАТАК II - Писмо Јакова Ненадовића
Извор: www.izdavastvo.sabornost.org
