Нова издања Каленића - Епархијa шумадијскa

 

Архимандрит Зинон: Беседе иконописца

Архимандрит Зинон, несумњиво најзначајнији руски иконописац краја двадесетог и почетка двадесет и првог века, родио се у Оливиопољу код Николајева (на југу Украине, недалеко од Одесе). За иконопис се заинтересовао на Одеској академији за уметност, коју је похађао од 1969. године. Технику, технологију и каноне православног иконописа изучавао је самостално, јер у совјетској Русији за иконопис није било много интересовања и разумевања.

Замонашио се 1967. године у Псковско-Печерском Успенском манстиру. Примивши монашки постриг, отац Зинон је добио могућност да ради за Цркву, а његова уметност била је брзо примећена и тражена од стране свештеноначалника.

Свјатјејши патријарх Пимен позвао га је 1979. године у Тројице-Сергијеву Лавру. Овде је отац Зинон осликао иконостас бочног олтара у крипти Успенске саборне цркве, као и мноштво засебних икона. Патријарх Пимен био је велики познавалац древног иконописа и високо је ценио стваралаштво оца Зинона. По благослову патријарха, 1983. године оцу Зинону је наложено да учествује у обнови и благоукрашавању Даниловског манастира у Москви. Осликао је 1985. године цркву Свете Петке у Владимирској области.

Иконописац је наставио да ради и за Псковско-Печерски манастир; овде су били направљени иконостаси храмова преподобномученика Корнилија (1985. године), Покрова Успењске Саборне цркве (1990. године) и Печорских светих на брду (1989-1991). Осликао је 1988. године и иконостас малог храма Тројицке Саборне цркве у Пскову, посвећеног Преподобном Серафиму Саровском.

Руској Православној Цркви је 1994. године враћен древни Спасо-Преображенски Мирошки манастир (изузев храма из XII века, који је остао при Псковском музеју уметности), под једним условом - у том манастиру мора бити смештена иконописачка школа. Отац Зинон био је на челу те школе и она се почела успешно развијати. У овом манастиру 1996. године је била обновљена црква Светог Стефана Првомученика, у којој су се обављала богослужења. Овде је отац Зинон направио оригинални камени иконостас и насликао на њему ликове Спаситеља, Богородице и светитеља у медаљонима.

Радећи још у Даниловском манастиру, архимандрит Зинон је стекао углед једног од водећих иконописаца у Русији, и почели су га активно позивати у друге земље - радио је у Француској, у Ново-Валаамском манастиру у Финској, у манастиру Воздвижења Часног Крста (Шеветон, Белгија); предавао је у иконописачкој школи у Серијату (Италија) итд.

Године 2008. архимандрит Зинон је завршио осликавање Бечког саборног храма Светог Николаја Руске Православне Цркве. А тренутно ради на осликавању капеле у манастиру Симонопетра на Светој гори.

Архимандрит Зинон, један од најауторитативнијих мајстора савременог руског иконописа, је 1995. године први међу црквеним делатницима примио Државну награду Русије за допринос у црквеној уметности. Књига Беседе иконописца до сада је у Русији имала три издања. Српски превод је урађен према трећем издању које је приређено са колор илустрацијама и за које је предговор написао Сергије Аверинцев. Идеја издавача је била да нашој богословској и уметничкој публици, осим текста ове значајне књиге, што детаљније представимо и иконописачко дело једног од најзначајнијих православних уметника данашњице, па је избор репродукција зато у доброј мери различит од оног у изворном издању. Потрудили смо се да направимо кратак пресек кроз вишедеценијско стваралаштво овог изузетног аутора, све до најновијих остварења као што су живопис Бечког храма Светог Николаја и делови иконописа и живописа у манастру Симонопетра на Светој гори где су радови још у току.

Такође, додат је текст Сведочанство лепоте Ирине Јазикове, историчара уметности, о радовима на осликавању Бечког саборног храма.

Дејан Манделц

Духовне димензије свештених канона

Канонско предање Православне Цркве оваплоћује најдрагоценију димензију црквеног живота. Параметри ове димензије су одређени финим укрштањем богословља и правне науке, префињених дисциплина које не служе само промовисању доброг поретка у Цркви, већ чине и да сви њени чланови буду сврстани у исправан однос са живим Богом. На нашем ходу трагом Царства Божијег, на путу којим ми људи идемо са свим нашим слабостима и немоћима, свештени Канони нам служе као опробани знаци којима се верује и који упућују према спасењу у Христу, нашем Бесмртном Цару и Богу.

Потрага за спасењем се налази у самом срцу православног канонског предања. Управо је та потрага током живота Цркве неизбрисиво обликовала спољашњи облик и структуру све-штених Канона. Ако се погледа на овај начин, постоји јасна духовна димензија свештених Канона, димензија која у су-штини дефинише православно хришћанско схватање правне науке, чинећи је читавом, потпуном и освећеном.

Из пастирске перспективе, духовна димензија свештених Канона изазива наше могућности да прецизно преиспитамо околности, и да следствено том истраживању одговоримо на те околности, увек правећи равнотежу између расуђивања и милости. Упоредо са овим, духовне димензије свештених Канона изазивају наше способности да толеришемо двозначности које се јављају са аспеката источног црквеног канонског предања које су у потпуности по карактеру јединствене и које приметно нису присутне у секуларним правним моделима, као што је то начело икономије.

Међутим, духовне димензије свештених Канона не могу увек лако да се разазнају, и стога захтевају посебан напор од стране богослова како би се приказала огромна духовна вре-дност Канона. Овај подухват, дело љубави и стручности, се спроводи кроз таква испитивања и проучавања као што је овај веома вредан и сажет преглед који нуди др Луис Патсавос. Главни циљ ове књиге, Духовне димензије свештених Канона, је да објасни основе канонског предања Православне Цркве - да уздигне дух закона на површину наше црквене свести, и чинећи то, да саопшти суштину закона које је записано не на каменим таблицама, него на телесним таблицама срца (2 Кор 3, 3).

Клиру, забринутим лаицима, а посебно студентима теологије, овај сажети преглед преноси такође и корисну практичну примену, саопштавајући чињеницу да свештени Канони нису правни остаци давне прошлости; сасвим супротно томе, они су живи подсетници на Христов ауторитет који је практикован унутар Његове Цркве кроз векове - жива сведочанства да је сâм Христос онај који нас и учини способним да будемо служитељи Новог Завета (2 Кор 3, 6). Ово је изузетно пастирско завештање којег се придржавамо када на пастирске ситуације примењујемо духовне увиде свештених Канона, увиде који и за савремене људе који живе у савременом добу остају важећи као што су увек и били.

У име Грчке Православне Архиепископије Америке, желим да захвалим др Патсавосу за његов битан допринос на овом важном пољу, који дубоко продире у слово закона, откривајући огромна духовна богатства која обитавају испод површине. Жарко се молимо да Бог свима онима који прочитају ово дело подари могућност да узрастају, како би поуздано вођени могли да достигну до лепоте и неизмерности Духа Божијег, Чији је закон љубав, слобода, истина и непрестано подражавање Њега.

† Димитрије
Архиепископ Америке

Дистрибуција:
ПОСЛОВНО-ПРОДАЈНИ ЦЕНТАР ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ
Краља Александра и Карађорђевића 31а
34000 Крагујевац
034/333 827
065/80 34 802
magacin.eparhija@sbb.rs
www.crkveniartikli.org

Извор: Епархија шумадијска