Нова књига оца Александра Шмемана "ДНЕВНИК 1973-1983"

александар шмеман дневникИздавачка кућа „Видослов" Епархије Захумско- херцеговачке и приморске објавила је књигу оца Александра Шмемана „Дневник 1973-1983". Отац Шмеман је српским читаоцима већ добро познат, као веома превођен и цењен литургичар, аутор књига „Литургија и живот", „За живот света" и других, и као један од значајнијих професора на Факултету Светог Владимира у Њујорку од раних педесетих до почетка осамдесетих година 20. века. Рођен је у породици која је припадала руској емиграцији у Паризу, где је провео детињство и младост и свршио богословски институт Светог Сергија, и где се 1943. оженио Јулијаном Осорогин. Заједно са породицом је отишао у Америку 1951. и придружио се наставном особљу Факултета Светог Владимира, чему је пресудно допринело постављање оца Георгија Флоровског за декана тог факултета.

Године пастирског и професорског рада оца Александра, уопште деловања у животу Цркве - предавањима, обраћањима и састанцима широм земље - биле су изузетно плодне, а њих је пратила и борба за јединство православних у Америци и старање за судбину Православља у Русији. Како отац Јован Мајендорф за њега каже, био је: „Велики учитељ живе речи, човек који је боље но ико други био способан да ступи у непатворену везу и саосећа, али пре свега и изнад свега свештеник посвећен Цркви, коју је увек и без обзира на све људске недостатке посматрао као преднајаву Царства и као једини истински залог бесмртности, отац Александар Шмеман заузимао је толико важно место у животима многих!"

Дневник оца Шмемана је пронађен у његовом радном столу на факултету, након његове смрти 1983. године. Ту су забиљежене његове мисли, духовне борбе, повремене потешкоће које су долазиле од многих дневних обавеза, из периода последњих десет година живота, потом размишљања о цивилизацији у којој је живио, критика различитих видова погрешне духовности, институција, чак самог себе и својих колега. Али изнад свега ту је жизнерадосни однос према људима и свету, радост Литургије, радост породичног живота, радост пријатељства, радост створеног света, јесењег дана, радост у вери у Царство Божије и љубав Божију. Писао је на руском, енглеском и француском језику, и његова породица и пријатељи су одлучили да „Дневник" објаве, без обзира на то што отац Александар никада није рекао ни записао шта намерава с њим да уради. Али целокупан утисак је био такав да је ипак имао намеру да га објави - као аутобиографију, духовни дневник или нешто друго.