Нова књига о Соколском покрету

„Споменица поводом двадесетогодишњице соколског рада Јевђе А. Јевђевића и десетогодишњице старешинства у Савезу Српски Соко“

Српски Соко је најстарији витешки савез у нашој земљи. На његовом челу налазили су се српски краљеви и принчеви, Обреновићи и Карађорђевићи, као и многи истакнути представници нашег народа, председници влада, министри, научници и црквени великодостојници. Од 1929-1970. г. старешина Сокола Краљевине Југославије био је краљ Петар Други Карађорђевић, а његов син, престолонаследник Александар, сада је покровитељ Савеза Српски Соко.

Соколски покрет је настао у Чешкој 1862. г. као витешка организација за борбу против германске хегемоније у тадашњој Аустро-Угарској и постепено се ширио на земље где су живели Словени, од Балтика до Јадранског мора. Доктор Мирослав Тирш је заједно са групом истомишљеника основао прво Соколско друштво.

Појава организованог вежбања у Србији везује се за гимнастичку дружину коју је у оквиру своје сликарске школе водио Стеван Тодоровић, од 1857. до 1865. године. Из његовог нуклеуса, после петнаестак година, настало је друштво, које је на иницијативу доктора Војислава Рашића узело име „Соко“.

Заслугом доктора Рашића Српски соколи су уведени у Савез Словенског Соколства и учествовали на V Свесоколском слету 1907. године. Следеће 1908. године основао је у Крагујевцу Савез Српских Соколова.

Од настанка Сокола највећи Срби су били истакнути чланови Соколске организације, па је тако патријарх Варнава као митрополит скопски био члан управе соколске жупе, док је патријарх Герман као свештеник основао Соколско друштво у Врњачкој Бањи и био му секретар. И светитељи наше Свете Цркве су били истакнути Соколи, као напр. Свети свештеноисповедник Доситеј, митрополит загребачки; свештеномученици Нестор Тркуља, игуман милешевски; Михаило Јевђевић, свештеник прибојски...

У Балканским и Првом светском јавио се читав низ ратних хероја који су потекли из Соколског друштва, као на пример: Војин Поповић Вук, генерали Живановић, Ковачевић, Варјачић, легендарни мајор Драгутин Гавриловић и многи други.

После рата одржан је Први Соколски сабор у Новом Саду од 28. до 30. јуна 1919. године. Сабором је председавао Ђура Паунковић, каснијих година најистакнутији српски представник у Соколству. Гост на сабору био је војвода Живојин Мишић. Прокламовано је начело: Један народ, једна држава и једно Соколство.

Законом о оснивању Сокола Краљевине Југославије од 5. децембра 1929. године дошло је до уједињења свих Соколских организација у земљи. Закон су потписали краљ Александар, председник Министарског савета генерал Петар Живковић, министар просвете Божа Максимовић и министар војске и морнарице генерал Стеван Хаџић. За старешину Савеза именован је престолонаследник Петар, касније млади краљ Петар II Карађорђевић.

Са приказа књиге у Белом двору

У уторак 10. децембар 2019. у Краљевском двору одржано је свечано представљање и пријем поводом монографије „Споменица поводом двадесетогодишњице соколског рада Јевђе А. Јевђевића и десетогодишњице старешинства у Савезу Српски Соко“, коју је издао овај Соколски савез.

У поздравној речи домаћин престолонаследник Александар је истакао: „Соко је витешка, патриотска и спортска организација која негује све оно што је најбоље и најплеменитије у нашем народу. Познато је да је Краљевска породица била одувек везана за ову организацију. Мој деда краљ Александар био је највећи покровитељ Соколског савеза, чији је старешина био мој отац краљ Петар II, а чланови су били и моји стричеви Томислав и Андреј. Драго ми је што је у споменици  велики број слика моје породице то говори да смо увек били са народом и уз народ, и говори о нераскидивој вези Сокола и Карађорђевића.“

О књизи су говорилиаутор предговора, Епископ аустријско– швајцарски Андреј, академик Матија Бећковић,  аутори споменице Вељко Лековић, правник, и његова супруга Катарина Лековић, филозоф и архивиста у Архиву Шумадије из Крагујевца.

Епископ Андреј је пренео поздраве Његове Светости патријарха српског Иринеја и честитке поводом јубилеја старешине Сокола и захвалио г. Јевђевићу који се и у овом нашем модерном добу јавља као трудбеник и најбољи пример како треба од свег срца служити свом напаћеном народу. „Наша је вера – вера васкрсења. Као таква она свакако васкрсава најпре замрле душе, али она васкрсава и обнавља племените пројекте из прошлости. Брат Јевђа нас учи да не клонемо духом! Понекад испуњен горким искуством, није се дао поколебати ни одустати,“ казао је, између осталог, епископ Андреј.

У књизи читамо слово Преосвећеног владике Андреја: „Зато, радујмо се Богу и Божјим добрим весницима који су увек близу нас. Свевишњи свагда испитује жртву нашу, јунаштво и веру нашу, према речима Светог апостола Павла, који је у животу претрпео многе ударце, више путај е био ишибан и три пута се лађа са њиме разбијала (2. Кор 11,24). Све те муке је исти Апостол претрпео, али је опет захваљивао Богу као да је те муке од самог Бога примио. И никад се није жалио на људе, него је, измучен и прогоњен, непрестано храбрио друге говорећи: Радујте се, и опет велим радујте се!

То чини и брат Јевђа Јевђевић. Зато, нека је благословен рад нашег савременог витеза Јевђе, да његов самопожртвовани пример буде извор наших добрих дела којима ћемо показати да сагоревамо за исте идеале и да смо достојни синови и кћери наших славних предака.“

Академик Матија Бећковић је у својој беседи истакао: „Соко од сокола Јевђа А. Јевђевић из чувеног соколског гнезда из којег су се соколови оглашавали и раније – данас је најистакнутији чувар и обновитељ соколског покрета и соколске традиције не само у Крагујевцу, него и широм наше земље и света. Обнављајући стара и оснивајући нова соколска јата, Јевђа А. Јевђевић се показао достојан и заслужан да се поводом двадесетогодишњице његовог соколског рада и десетогодишњице старешинства у савезу Српски соко објави Споменица аутора Вељка Лековића, за коју и ја као истински поштовалац прилажем своје име и реч.“

Старешина Јевђо Јевђевић  је казао да је поносан што се налази на челу древне организације Српски Соко, чије су старешине били великани нашег народа, недостижни не само за мене, него и за било ког савременог Србина, и да посебну захвалност дугује својој породици која му је улила веру и љубав према Српству и Соколству.

Своје текстове за Споменицу су дали писац Антоније Ђурић и секретар Светског соколског савеза др Владимир Достал.

Књига је богато илустрована многим фотографијама које на најбољи начин илуструју богату историју савременог Соколског покрета.

На  крају промоције наша истакнута уметница Ивана Јордан отпевала је своју песму „Лети високо као орлови“.

Представљању књиге у Митском гнезду Српског соколства у Краљевском двору у Београду, где је одрасто највећи Соко и наш старешина краљ Петар Други Карађорђевић, присуствовали су чланови Крунског савета, свештенство, протођакон Радомир Ракић, главни и договорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; гђа Маја Ковачевић, уредник Краљевских новина; сарадници и пријатељи Соколског савеза и Краљевског двора.

Зорица Зец