Нова поставка у Музеју Вука и Доситеја
Вукова кћер Мина 1894. године завештала је сву очеву оставину Краљевини Србији. Слике, личне и породичне предмете и књиге из личне библиотеке на чување је добио Народни музеј. Вуков музеј чинио је део Народног музеја од краја XIX века и био део поставке у тадашњој згради Музеја на Студентском тргу, изложен у две собе. Спомен-соба Вука Караџића допуњена културним добрима која сведоче о Доситеју Обрадовићу, одлуком Владе НР Србије, 28. фебруара 1949. године, постаје самостална установа. Музеј Вука и Доситеја усељен је у тек обновљену зграду, која је првобитно била намењена Школском музеју. Ово здање, у којем је једно време радила и Велика школа, проглашено је за споменик културе од изузетног значаја. Од јуна месеца 1979. године Музеј Вука и Доситеја поново је у саставу Народног музеја из којег је и поникао.
Захваљујући разгранатој делатности Музеја Вука и Доситеја, посебно основној поставци реализованој још давне 1949, а допуњеној 1987. године, велики број посетилаца Музеја могао да се упозна са деловањем двојице великана српске културне историје.
На наше велико задовољство, Музеј је, од 26. децембра 2012, отворен поново за јавност, након темељних радова на санацији, адаптацији и рестаурацији зграде, и у прилици да представи нову, јединствену поставку у овом значајном и посебном меморијалном музеју. Постављајући одабрана културна добра у шири историјски и културни контекст, креирана је поставка која посетиоцима различитих узраста и интересовања омогућава разноврсне нивое емотивног и образовног искуства. Реализована са циљем да на непосредан начин комуницира са заинтересованим посетиоцима, да изузетност Вука и Доситеја учини блиском савременом тренутку, те да актере и догађаје давно минулих епоха ненаметљиво оживи – нова поставка Музеја биће алатка захваљујући којој ћемо знање, врлине и умеће претходника сагледати на нов начин. Разоткривајући где се шкoлoвao Вук, a рaдиo Дoситej, шта је то Велика школа, кaкo je AЗ пoстaлo A, а БУКИ пoстaлo Б, или пак шта је Мина Караџић записала у свом Споменару, непосредно ћемо сагледати јединственост и универзалност тренутка и непролазних вредности. Захваљујући реализацији пројеката реконструкције и нове поставке креиран је амбијент у коме ће Музеј постати место сусрета, центар окупљања, учења и игре. Приступачна, читљива и ововременска поставка омогућиће да се публици приближи историјско и културно време, личности и њихова делатност те да се посебна пажња посвети историјским и културним покретима, идејама и догађајима у Србији и Европи.
Захваљујући новом концепту поставке аутора Љиљане Чубрић, динамичном дизајну за који је заслужан Игор Степанчић и разиграном визуелном идентитету који је осмислила Ирена Степанчић, данас смо у могућности да у новом-старом простору Музеја на нов начин оживимо и доживимо све оно што култура и њени истакнути прегаоци суштински представљају.
Извор: narodnimuzej.rs
