Нова црква у Димојну у држави Ајови

Први Срби из Аустро-Угарске који су се почетком 20 века населили у град Димојн и околину за своје духовне потребе одлазили су оближње српске цркве Светог Николе у Омаху, Небраска или у Светог Георгија у Канзас Сити, а мање у локалну грчку парвославну цркву Светог Георгија. Двадесетих година прошлога века у граду, у приградском насељу где се површински копао угаљ и где је живела и радила већа група Срба личана и црногораца, основано је Братство Светог Спиридона Српског Потпорног Савеза Слога које на жалост није имало дугога века. Да ли је икада код Срба из Димојна постојала жеља за оснивањем парохије, није нигде записано.

Деведесетих година прошлога века у град Димојн се досељава бројна група Срба са предела ратом разбијене бивше Југославије. Једина православна црква у граду је била грчка где су појединци повремено одлазили. Почетком 2002 године о. Александар Бугарин, свештеник из српске православне цркве Св Георгија из Канзас Ситија дознао је за већу групу Срба настањену у овоме граду и у недељу вече 31 марта 2002 године организовао је вечерње богослужење са дозволом грчког свештеника у њиховој цркви. Црква је била препуна новодошлих Срба на чијим се лицима могла приметити срећа и задовољство да присуствују српском богослужењу у новој и далекој Земљи. Од тада па све до 2004 године, о. Александар је повремено долазио и богослужио у грчкој цркви и помагао као пастир да се ораганизују и створе мисионарску парохију и почну какав такав црквени живот. На првом месту морамо истаћи огромну помоћ браће Грка који су нам излазили у сусрет дајући да користимо њихову цркву и салу у почетку без икакве надокнаде. Покојни Митрополит Христофор је благословио рад ове мале православне заједнице и доделио им звање мисионарске парохије чији је Заштитник Св Великомученик Димитрије. За првог администратор постављен је о.Саша Петровић из Су Фолса, Саут Дакота, после кога је ову малу мисионарску парохију администрирао његов заменик у Су Фолсу, о. Бојан Кошанин. У Септембру 2009 године и после одласка о. Бојана за Србију, протојереј Александар Бугарин је поново постављен за администратора парохије Св Димитрија. У периоду од 2004 до 2009 године постојало је неколико прилика да се купи прва српска православна црква у граду међутим није ништа уродило плодом. Потребно је било време да верници духовно сазру и материјално ојачају.

У периоду од 2009 до 2011 године духовни живот парохије и верника наставио је са растом. Богослужења су и даље одржавана једном месечно у грчкој цркви са просечном посетом од 35 - 40 верника, основан је црквени хор под управом Марка Магазиновић а организовано је и коло српских сестара Св Анастасија српска са првом и данашњом председницом вредном сестром Дијаном Макитан. Без рада и учешћа наших жена и мајки живот цркве не би напредовао, то нам је увек било јасно. У току школске 2010-11 године млада српкиња Оливера Ђурић почела је учити веронауку децу из парохије после сваког месечног богослужења и одржаване су прославе Св Саве са дечијим програмом. Црквена слава се одржавала сваке године у новембру са бројном посетом верника из парохије као и Срба из околних градова и Држава. Активност верника и жеља за куповином своје цркве у граду је расла.

У јесен 2010 године прота Александар се вратио са ходочашћа из Србије и Лике са групом верника из Канзас Ситија као и двоје парохијана из Димојна. Један од путника из Димојна је био амерички Србин катихумен Дино Радочај кога је прота Александар крстио у Лици у истој цркви где је крштен Динин деда. По повратку у САД, Дино је предложио о. Александару да је време да Срби у Димојну имају цркву и да ће он учинити све што може и са Божијом помоћи да се то и оставри. Рекао је да су његов деда и отац умрли и нису дочекали да виде српску православну цркву у граду и да би било штета да се новодошли Срби изгубе као што су се духовно изгубили многи овде рођени његови рођаци и пријатељи. Наш народ каже нико као Бог, убрзо нам стиже информација од парохијана Раденка Станишћ да постоји једна лепа и мала протестанска црква у граду која је на продају и да би она могла послужити као српска црква. Кренуло се у акцију и разгедање цркве као и две куће поред које су исто на продају. На ванредној седници парохије скоро једногласно је одлучено да се крене са куповином, слава Богу! Његово Преосвештенство Владика Лонгин нам је дао благослов. У исто време о. Александар је послао писмо свим парохијанима и замолио их за озбиљнију материјалну помоћ, месечну, тромесечну или годишњу. Већина верника вратила је писмо и обавезало се у давању прилога. Узело је неколико месеци да се цео процес око куповине, прегелда, инспекције и договора са банком за кредит доведе крају. Бог нам је помогао и услишио молитве Срба у Димојну, сви вредних и побожних верника који су неколико година радили и чували да би дочекали овај дан.

Октобра 3, 2011 године, о. Александар, Марко Магазиновић, Радмила Рауш и Мирјана Мандић су потписали кредит у Ајова Стете Банк и са тим је купљена прва српска православна црква у Димојну и целој Ајови. Исто вече састали су се верници са свештеником у новој цркви, одржали молитву благодарности и још једном заједнички у сали прославили куповину цркве и две куће пожелећи једни другима, среће, благослова Божијег и напретка. Поред горе наведених верника и активних чланова парохије од њеног оснивања можемо споменути много породица али због дужине, нећемо спомињати имена јер су њихова имена већ уписана у историју српске православне цркве у овом делу америчке прерије и српског народа у Ајови.

Српска православна црква Св Димитруја се налази на адреси: 4655 NE 3rd Street, Des Moines, IA. Молитве и материјална помоћ православних Срба на овом Континенту су нам неопходне. Овим путем молимо све свештенике да погледају све оставе и ормане у њиховим црквама и виде ако имају вишка црквених ствари, икона, одежда или било чега што би користило овој новој цркви, да пошаљу или јаве о. Александру. Уколико желите послати Ваш прилог направите чек на:

St Demetrius Building Fund
4655 NE 3rd Street
Des Moines, IA 50313

Прво вечерње богослужење одржао је прота Александар увече Празника Св Димитрија и мада је био радни дан око 40 верника је дошло и узнело Годподу и Св Димитрију молитве захвалности. Црквена слава је обављена 19 новембра, Свету Литургију је служио о. Саша Петровић из Омахе. То је уједно било и донаторско вече на коме се Богу хвала сакупило доста прилога намењеног за бржу отплату цркве. Прва Света Литургија је заказана за суботу 10 децембра у новој цркви. Надамо се да ће мисионаркска парохија Св Димитрија наставити са духовним и бројчаним растом и да ће ускоро добити и свог првог сталног свештеника и пастира који ће наставити да је води ка напретку и спасењу у Христу Исусу и Светоме Сави.

Source: serborth.org