Новак Турањанин: Успомене службеника Патријаршије Српске

Новак Турањанин: Успомене службеника Патријаршије Српске
Новак Турањанин: Успомене службеника Патријаршије Српске
Новак Турањанин: Успомене службеника Патријаршије Српске
Новак Турањанин: Успомене службеника Патријаршије Српске

приредио: Радован Пилиповић, издавач: Архив Српске Православне Цркве

Архив Српске Православне Цркве са седиштем у Београду, као централна матична установа заштите грађе у Српској Православној Цркви, има задатак и улогу да „евидентира, прикупља, утврђује, сређује, обрађује, чува и, по одобрењу Светог Архијерејског Синода, даје на коришћење архивску грађу од значаја за Српску православну цркву и архивску грађу од националног, културног и историјског значаја“, пише у брошури коју је издао Архив Српске Православне Цркве.

Сведочанство о животу, људима и догађајима у Српској Православној Цркви

Сем ових делатности, Архив Српске Православне Цркве је, у оквиру библиотеке Посебна издања, објавио списе Новака Турањанина, некадашњег службеника Патријаршије Српске у Београду. Ово важно сведочанство о животу, људима и догађајима у Српској Православној Цркви, у веку који је протекао, није “само једна лична историја, са становишта једноставног и маленог човека, него и преглед Српске Православне Цркве у двадесетом веку. Новак Турањанин је забележио оне мучне и трагичне тренутке страдања Српске Православне Цркве у Другом светском рату чиме је оставио будућим генерацијама сведочанство о голготском путу који води до Васкрсења и Живота Вечног“, пише Патријарх српски Иринеј, у предговору ових списа.

Поред Патријарха Иринеја, архијереја, свештенства, представљању књиге су присуствовали представници Владе Републике Српске - Републички секретаријат за вјере, представници јавних институција, професори, историчари, верни народ.

Проф. др Милоје Пршић, један од рецензената, у кратком излагању је изложио историју ове књиге и свој утисак о Новаку Турањанину, који је својим сведочанством и делом показао какав треба бити човек, какав треба да буде хришћанин. 

Јован Пејин, архивски саветник, такође рецензент књиге, истакао је да је ово мала књига по обиму, али велика по значају. Подсетио је на мисао Јована Цвијића да ће Срби постати Европљани када свака српска породица буде имала свој родослов, и овим је указао на значај одржавања породице, идентитета и трајања како појединачних породица, тако и свеукупног народа српског.

Архиви су чувари памћења. Архиви су баштинари идентитета.

Посебно је значајно излагање Мирослава Перишића, директора Архива Србије, из којег смо сазнали више о самом Архиву, грађи, сарадњи Архива Србије и Архива Српске Православне Цркве, као и о новим откривеним документима, необично важним за нашу националну историју: - Архивска грађа нису само папири, то су животи људи (према речима једног француског историчара, из средине која има однеговану националну  свест). Ово су речи које треба да имамо увек у виду, једна су врста подсећања и, истовремено, делују опомињуће на све нас, имајући у виду прилике у којима се налазе наши архиви ... Архив Српске Православне Цркве није значајан само за историју Цркве, већ и за друштво, српску културу, значајан је и за историју здравствене историје, јер се у Архиву Српске Православне Цркве налазе документа која су важна за анализу праћења демографских кретања. Поред података о становништву, ту су подаци о националним успонима и падовима, подаци о болестима које су харале Србијом, затим подаци из ратних периода... Архиви су чувари памћења. Архиви су баштинари идентитета. Архиви су изворишта сазнања о прошлости...

Ништа убедљивије не сведочи од архивског документа, и зато је овом приликом директор Архива Србије поменуо међу документима и један, недавно пронађен – писмо Поћорека, тадашњег гувернера Босне и Херцеговине, од 28. маја 1913. године: „Ваша Ексцеленцијо, морамо се припремати за велики рат са Србијом.“ У овом писму (обим писма 6-7 страница), тек сада пронађеном, Поћорек даје сугестије Бечком двору како да се организује и управља у том будућем рату против Србије.: „Хрвате и Муслимане окренути против Срба, а Загреб против Београда...“

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је истакао да је Новак Турањанин један од ретких људи који као потпуно ненаметљив човек остаје у сећању и уграђује се у човека, постаје део његовог живота.

Новак Турањанин је један од мале Христове браће

„Ретки су лаички мемоари, лаика у благодатно-синовском смислу, припадника лаоса (народа Божјег). У ту групу спада текст који смо овде приредили, а који је написао Новак Турањанин, службеник Српске Патријаршије у Београду. Писац тог текста није припадао сфери високе црквено-народне политике, нити је имао велику тежину јерархијске одговорности. Новак је један од мале Христове браће, оне о којој говори на много места Господ наш Исус Христос“, пише приређивач овог дела, Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве.

За овај подухват Његовој Светости Патријарху српском Иринеју захвалио је Јово Турањанин, директор Републичког секретаријата за вјере при Влади Републике Српске, рођак Новака Турањанина, најпре радника у кухињи и портира Српске православне богословије Светог Саве у Сремским Карловцима, а од 1941. портира Патријаршије Српске у Београду и службеника у Администрацији Гласника Српске Православне Цркве.

Посебна драгоценост ове књиге је део посвећен архијерејима СПЦ, са њиховим фотографијама и биографијама, као и навођењем документације.

Зорица Зец