Нове књиге о новомученику Александру Шморелу
Новопросијавши новомученик Александар Шморел (1917 – 1943) је лане причисљен лику локално поштованих светитеља у Берлинско-германској епархији Руске Заграничне Цркве. Новомученик Александар Шморел је једини мартир и светитељ немачко-руског порекла у 20. веку. Као Немац са очеве и Рус са мајчине стране, био је једнако социјализован у двема културама. Православна вероисповест његове мајке сливала се са правдољубивошћу оца немачког порекла. Његово одлучно одбијање нехумане и безбожничке идеологије националсоцијалиста, његова одважност и његова спремност на жртву, изничу из његове хришћанско-православне вере.
Александар Шморел је први новомученик прослављен након васпостављеног канонског општења и једниства између Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве. Новомученик Александар је рођен 16. септембра 1917. у Оренбургу, у Русији. Са породицом се нашао у Минхену1921., не прекидајући духовну спону са далеком отаџбином, укључивши се у ортопрактични живот руске парохије у дијаспори. Као студент Медицинског факултета Лудвиг-Макисмилијанс-универзитета у Минхену, Шморел је 1942. године са својим другаром Хансом Шолом почео да пише и колпортира анти-фашистичке летке. Тако је основана конспиративна група „Бела ружа“, у коју су се укључили Шморелов гимназијски другар Кристоф Пробст, као и њихов заједнички пријатељ, такође студент, Вили Граф и Хансова сестра Софи Шол. Група је откривена у фебруару 1943.г., а њени чланови су осуђени и погубљени усековањем главе на гиљотини.
Новомученик Александар Шморел је канонизован 4./5.фебруара 2012. у храму „Новомученика и исповедника руских“, чином којим је началствовао Високопреосвећени Архиепископ др Марк, на чију је иницијативу (2007.г.) новомученик Александар Шморел причисљен лику локално поштованих светитеља у Берлинско-немачкој епархији Руске Заграничне Цркве. Прослава је отпочела у суботу 4. фебруара литијом од храма до гробља, где је на гробу Александра Шморела одслужен помен. Затим је на свеноћном бденију у храму свечано изнесена икона новомученика Александра и први пут одслужена служба новопрослављеном светитељу. Наредног дана, у недељу 5. фебруара, одслужена је Божанска Литургија. Тада је учесницима канонизације прочитана порука предстојатеља Руске Заграничне Цркве, Митрополита источноамеричког Илариона:
„Својим саможртвованим животом, подвизима и мученичком кончином Александар Шморел је посведочио своју љубав према Богу и његовом лику који се одражава на нашим ближњим“. Новомученик Александар је могао да избегне казну и сачува свој живот, али је добровољно отишао на страдање победивши сопствени егоизам који нас може „одвратити од љубави Божје“. Позвавши све да се боре против егоизма који има снагу да „подели човечанство, посеје злобу, мржњу, осуђивање“, Митрополит Иларион је указао на пример жртвене љубави новопрослављеног мученика Александра и изразио наду на његово посредништво за наше „исправљање, обнову живота и наших унутрашњих снага“.
О животу и делу новопрослављеног мученика Александра су угледале светлост дана две рецентне публикације.
- Chramow, Igor: Die russische Seele der "Weißen Rose", Helios Verlag, 2013
- Gregor Fernbach (Hg.): „Vergesst Gott nicht!“— Leben und Werk des heiligen Alexander (Schmorell) von München. Edition Hagia Sophia, 2013 (друго, допуњено издање).
У оквиру свечаности 29.новембра 2013. на Баварској државној библиотеци (Bayerische Staatsbibliothek) у одсеку Збирка литературе Источне Европе (Osteuropasammlung), а поводом седамдесето-годишњице мученичке смрти новомученика Шморела била је промоција биографијe из пера оренбуршког аутора Игора Храмова: Руска душа „Беле руже. Ова књига разапиње документарни лук од животописа и мученичког страдања новопросијавшег Александра до чина канонизације у фебруару 2012. г. Педантан опис кратког живота и његов политички ангажман у виду пасивне резистенције, са једне стране, као и подробна реконструкција различитих етапа у процесу канонизације чине ову књигу снабдевену многобројним фотографијама и факсимилима докумената, летака „Беле руже“, као и протоколима ислеђивања, осуде и погубљења новомученика Александра Шморела, уверљивим аутентичним извором за изучавање живота и мученичке смрти новопросијавшег светитеља. Изложба фотографија, докумената и библиографије на одељењу за Источну Европу Баварске државне библиотеке омогућују документарни увид у биографска факта и дух епохе у коме је новомученик Александер Шморел деловао.
Књигу коју је припремио Грегор Фернбах:“Бога не заборавите“- живот и дело светог Алаксандра(Шморела) је исто тако документована реконструкција кратког живота новопросијавшег. Наслов књиге је цитат из опроштајног писма које је настало само неколико сати пред егзекуцију и чији фрагмент цитирамо: „Кроз неколико часова ја ћу се наћи у бољем животу, у наручју моје мајке и нећу вас заборавити, већ ћу се Богу молити за вашу утеху и мир. И на вас ћу чекати. Највише вам једно к срцу налажем: Бога не заборавите.“ У овом избору текстова са предговором Преосвећеног Архиепископа берлинског и германског Марка, приређивач полаже нагласак, мимо документарне реконструкције живота светитеља, на осветљење духовног и богословског значења мартирске смрти новопросијавшег Александра Шморела. Обе књиге су припремљене са изванредном акрибијом, те су са правом осведочени извор за хагиографско изучавање светлог примера мученичког подвига новопрослављеног светитеља.
Име „Бела ружа“ је, по сведочењу Ханса Шола, произвољно изабрано, те је у историјској семантици само име покрета отпора, ипак његов идејни нуклеус, по једнима, потиче из Б. Травеновог истоименог романа „Бела ружа“. Други, пак, виде у њему утицај Клеменс Брентанове романтичне песме ,Rosa Blanca‘, а трећи у мотиву васрсења, описаном у Достојевсковом роману „Браћа Карамазови“, који нам се чини најприближнијом богословском метафором за наду у васкрсење и живот вечни.
Протођакон Зоран Андрић, Минхен
