Нове поставке у Народном музеjу
Посетиоци Народног музеjа у Београду ће од суботе, 4. октобра, моћи ће да уживаjу у две тематске изложбе, наjављено jе из те институциjе. Tог дана ће бити отворена изложба слика и цртежа истакнутог уметника Mарка Mурата из збирки Народног музеjа коjа се приређуjе поводом 150. годишњице од уметниковог рођења и поставка поводом 110 година од оснивања Друштва српских уметника "Лада". Биће изложено свих двадесет седам слика изведених техником уља и jедан акварел Mарка Mурата из Народног музеjа, а коjи су настали у распону од 1889. до 1936. године.
На основу њих могу да се прате домети овог уметника и матични токови српске уметности у прве две децениjе 20. века. Поред слика, поставку ће употпунити и одабир начињен од 120 Mуратових радова на папиру, три скицен-блока и две бележнице малог формата са преко 150 листова коjи се чуваjу у Kабинету цртежа и графика Народног музеjа.
За развоj уметности у Србиjи, Mурат jе значаjан као сликар, учесник броjних изложби, ликовни педагог, члан многих комисиjа и жириjа, jедан од оснивача Друштва српских уметника "Лада". Врло jе битан и као председник Oдбора за уметничке послове Србиjе и Jугословенства, основаног под покровитељством тада престолонаследника, потом краља Aлександра И Kарађорђевића, о чиjем се ликовном образовању Mурат старао 1903-1904. године.
На његово залагање, уз свесрдну подршку српског монарха и уjединитеља - оснивача Jугославиjе, установљено jе Надлештво за умjетност и споменике у Дубровнику. Mурат jе значаjан и као jедан од утемељивача тзв. Београдске школе, коjу су чинили и уметници српске и осталих националности.
Oстао jе упамћен по софистицираном држању, тежњи ка складу, снажном залагању за идеjу jогословенства, разумевању неистомишљеника, залагању за оснивање многих удружења и установа културе, учешћу на наjпрестижниjим ликовним смотрама и, пре свега, стваралашту коjе се чврсто везуjе за матичне токове пленеризма, импресионизма, сецесиjе и симболизма, на краjу и врло умереног експресионизма.
На Првоj jугословенскоj изложби зачела се мисао о оснивању Савеза jугословенских уметника "Лада", коjи jе већ децембра исте 1904. године и установљен у Софиjи. Савез су чинила национална удружења са истим именом, коjа су осим постоjећег устоличена у Загребу, Софиjи и Београду. Друштво српских уметника "Лада" постоjи и активно jе и данас. Истакнуту улогу у оснивању "Ладе" имао jе управо Mарко Mурат, тако да поставка аутора оснивача „Ладе“ чини логичну везу са прегледом Mуратовог стваралаштва.
Извор: Танјуг
