Нови албум хора Сикстинске капеле: ”Појте Господу”

У мајестетичном амбијенту Сикстинске капеле, у коме папски хор пева директно испод Микеланђелових фресака, управо је снимљен нови албум (CD): "Cantate Domino" (Појмо Господу) код угледне дискографске куће Deutsche Grammophon у чијем поднаслову стоји: "музика папа". Ова капела је била 1483.г. освећена и од тада је место деловања овог папског хора.

Хор Сикстинске капеле се састоји из 20 одраслих и 30 дечака. Међу њима је стални члан хора британски баритон Марк Спиропулос. Хором диригује Масимо Поломбела, кога је на тај положај поставио претходни папа Бенедикт XVI. Музика на овом албуму је писана сцијално за Cappella Sistina.

Реч је о делима композитора Орланда ди Ласса, Ђовани Пјерлуиђи да Палестрине, Грегорио Далегрија, Феличе Анерија– чија су дела изишла из моде, но која су била политичка пропаганда папа око 1600.г.у својству пологетског звука  Противреформације. Ово је први комерцијални снимак овог хора, који би требало да снагом своје изражајности, етеричном лепотом и непоновивим квалитетом приближи историјску културу и дубоку духовност хришћанства.

Сикстинска капела (Cappella Sistina) – названа тако по папи Сиксту (Sixtus IV - Francesco della Rovere), живописана је између 1481. и 1541. г., представља непоновиви ансамбл ренесансне уметности. Реч је фрескопису и таписеријама које и данас изазивају највеће дивљење својим јединственим уметничким дометима. Под различитим папама по налогу су је живописали Ботичели, Гирландајо, Росели, Перуђино, Рафаел и Микеланђело, створивши ремек-дела у „капели свих капела“, неку врсту Монт Евереста историје уметности западног човечанства. Међу реченим уметницима је владао дух продуктивног ривалства, као и међу папама, који таквим уметничким налозима бивају за сва времена уклесани у сећање човечанства (lieu de mémoire). Резултат је био зачуђујућа иконолошка хомогеност.

Рестаурација Сикстинске капеле је била прилика за увид у етапе њеног настанка, као и у оригинални распоред живописа. Целокупни иконографски програм у овој капели, у којој римска Kурија у енклави свих својих кардинала бира новог понтифекса, требало је да буде слика Небеског Јерусалима. Отуда је њена мајестетичност нека врста озваничења моћи папа, којима је дато да чувају кључеве раја (traditio clavium).

протођакон Зоран Андрић, Минхен