Нови апел Епископа бихаћко-петровачког Хризостома прогнаним епархиотима за повратак
Драга браћо и сестре, прогнани са простора наше бихаћко-петровачке Епархије,
Христос Васкрсе!
Везано за најновију Међународну конференцију за избјеглице, прогнане и расељена лица недавно одржанe у Сарајеву користим прилику да још једном упутим АПЕЛ свима вама прогнаним Епархиотима из подручне Нам Епархије бихаћко-петровачке да се опредјелите и одлучите за повратак на своја огњишта и своја имања.
Наиме, ова Међународна конференција одржана 24. Априла о. г. у Сарајеву последња је прилика и шанса свим прогнанима и расељеним лицима да остваре своја основна људска права, а то је право на поврат своје имовине, на обнову оштећених, запаљених и девастираних домова и економских добара. Ваше опредјељење и одлука за повратак на своје и обнову свега онога што су наши очеви, ђедови, прађедови и славни преци ствaрaли питање је историјске и моралне обавеза сваког Србина, ма гдје он био и ма чиме се бавио!
Опредјељење и одлука за повратак је морална сатисфакција свим погинулим за слободу, за мир, за историјско право Српског народа на овим српско-крајишким просторима, свим палим у борбама за слободу ових Крајишких простора почевши од оних против Турака па све до палих у последњем отаџбинском рату 1992-1995. године. Нису се наши ђедови, очеви, браћа и сестре борили и падали у боју да би ми њихови потомци оставили и заборавили њихову крваву Крајину, већ да би је сачували, обновили, унапредили и учинили славнијом него што је била. То је био њихов аманет свима нама, а ми се на њиховим гробовима у то клели! То је била њихова последња молитва и уздах! Имамо ли право зарад свог комодитета и егоизма то заборавити и рећи: ма баш ме брига за то за што су се они борили!
Сигурно је да опредјељење и одлука за повратак значе велику жртву, велика одрицања и велики труд. Нека нико лакомислено не помисли да ће неко други умјесто нас и за нас радити. Не, браћо и сестре, нико не треба радити за нас или ради нас. Чувајмо своје достојанство и понос! Ми морамо радити и стварати своје и наше вриједности. Најнепримјереније је само кукати над својом судбином и понављати како нам је тешко!, како нам нико не помаже !, и све у том духу. Урадимо ми нешто за себе па ће нам и други помоћи. Повратак и обнова изискују стрпљење, рад, труд и напор! Иако је то тешко треба знати да је то цијена новог задовољство, односно изновног стваралаштва!
Апелујемо на породице да буду компактне у одлуци и опредјељењу за повратак. Посебно апелујемо на синове и кћери да не жалосте своје родитеље небригом и занемаривањем, или препуштањем њиховој старачкој судбини. Не заборавите: старост стиже прије неголи што јој се надамо!
Наду у бољу и правичнију обнову свих порушених и уништених објеката даје нам недавна Међународна конференција у Сарајеву. Та нада ме је управо инспирисала да вам још једанпут упутим овај АПЕЛ. Сви ви који се нисте вратили из било којих разлога, искористите ову прилику и могућност да се вратите на своја огњишта као што су то већ учиниле многе ваше комшије, ваши пријатељи, познаници, ваши кумови и рођаци. У то име апелујемо на све да донесете праву и историјску одлуку и одмах кренете у активности пријављивања, прибављања одговарајуће документације и покретања процеса повратка и обнове. Нигдје вам љепше, срећније и берићетније неће бити него на нашим прелијепим Крајишким просторима!
Ово је истовремено и последњи мој АПЕЛ ове врсте. Сматрао сам својом моралном и архипастирском обавезом да Вас још једанпут потсјетим и позовем на повратак, сада у другим и другачијим условима. Можда је ово што чиним сувишно! Зар је уопште потребно некога позивати на повратак на своје и на остваривање његових права, права на живљење и постојање тамо гдје су му корјени? На нашу жалост, и те како је потребно, јер се на овим нашим просторима и у оваквом смутном времену наша дезорјентисана садашњост бори са нашом прошлошћу и будућношћу, на начин да нам је прошлост затамњена и уништена, а будућност неизвјесна! Не желим вјеровати да неки смишљено и за интерес других учествује у нашем нестајању са ових крајишких простора! Ако се то ипак покаже тачним, као што неки тврде, онда Бога призивам за свједока и осветника! Нека Он Бог Бог Љубави и Истине, али и Правде буде Судија!
Све су ово моја распећа на којима се распињем док размишљам о вама, о нама, о оном што бијаше, што јесте и што ће бити.
Уз молитве и добре жеље за ваш повратак и обнову ваших огњишта поздрављам вас радосним поздравом:
Христос Васкрсе !
у Петровцу, 3. маја 2012.
Ваш Владика Хризостом
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
