Нови број часописа Свети Стефан СПЦ парохије Борово

Изашао је из штампе нови 3. број православног часописа Свети Стефан у издању Српске Православне парохије Борово, Епархија осечкопољска и барањска.

Часопис обухвата период живота наше парохије од Васкрса ове године па до празника Преноса моштију Светога првомученика и архиђакона Стефана, коме је посвећен храм у нашем месту.

Из пребогате ризнице православља, у овом броју доносимо: БЕСЕДУ НА ПРАЗНИК МУЧЕНИКА Св. Јована Златоустог, БЕСЕДУ НА ВИДОВДАН Његовог Преосвештенства Епископа осечкопољског и барањског Господина Лукијана произнесену на Светој Литургији  Даљу коју у целости преносимо на крају овог текста. Нови број Св. Стефана доноси РАЗГОВОР са господином Тихомиром Јаковљевићем, директором Основне школе у Борову и његова размишљања о будућности школства за српску националну мањину на овим просторима.

Из рубрике Питање пастиру доносимо текст: ШТА ЈЕ ТО БЛАГОСЛОВ И КО БЛАГОСИЉА?, а редовну рубрику ПОУКЕ ОТАЦА заузима МИСИОНАРСКО ПИСМО Св. Николаја Жичког „Једној образованој жени, којој се подсмевају што ходи у Цркву". Нови број мисли Светог Симеона Мироточивог ЗАВЕШТАЊЕ ГРОБОВА И КОСТИЈУ и Светог Нектарија Егинског СЛОВО О ЛИКУ ПРИЈАТЕЉА. Ту су и занимљиви текстови о дешавањима у нашој парохији те репортаже са црквених празника од Васкрса до Петровдана.

Његово Преосвештенство Епископ
осечкопољски и барањски Господин Лукијан

ВИДОВДАНСКА БЕСЕДА

У име Оца и сина и Светога Духа! Браћо и сестре, драга децо духовна!

Сабрали смо се данас на овом светом месту, у овај свети дан - Видовдан, да молитвено прославимо празник посвећен мученичком престављењу Светог Великомученика кнеза Лазара косовског и осталих светих мученика и новомученика, од Косова до данашњег дана.

Ово је дан када се молитвено сећамо и мученика из Глине, Јадовна, Јасеновца, нових косовских мученика и свих пострадалих на просторима бивше Југославије. Сви они животе своје положише „за крст часни и слободу златну" и за веру православну, веру у Господа нашег Исуса Христа.

На данашњи дан, браћо и сестре, најбоље је не говорити већ ћутати, тиховати! Но,  потребно је присетити се свих обих догађаја из 1389. године, везаних за славну али страшну битку на Косову пољу између Срба и Турака, између Светог кнеза Лазара српског и Мурата цара турског, као и његовог сина Бајазита.

Присетимо се славних српских косовских јунака и војвода: старог Југ Богдана и његових девет Југовића - девет соколова, неустрашивих јунака над јунацима: молиша Обилића, Косанчић Ивана, Топлице Милана, Реље Крилатице, храброг Бановић Страхиње и његовог хришћанског поимања праштања.

Вазда и увек носити у срцу и држати у памети пламену и искрену љубав књегиње Милице према браћи и своме супругу Лазару. Не заборавити Косовку девојку и њену жртву према рањеним јунацима на бојном пољу Косову. Сетити се многих див - јунака и мученика који животе  своје положише бранећи своју родну груду, свој народ, своју културу, своју православну веру, своју Цркву, акко оних палих јунака на Косову пољу тако и у свим ратовима и биткама.

Посебно урезано у памћење треба да нам остане њихово опредељење за вечно Царство Небеско, за Царство Господа Христа. Не за царство земаљско, јер „земаљско је замалена царство, а небеско увек и довека", како читамо у стиховима народне песме, или како написа патријарх српски Данило у „Похвали кнезу Лазару" и косовским мученицима, да је боље „изабрати у подвигу смрт, неголи са стидом живети" или „умримо да свагда живи будемо." То је по речима Христовим : „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје" (Јн. 15,13). Све ове речи јесу потврда да „Васкрсења не бива без смрти."

Брaћо и сестре,  у овим годинама мучеништва српског народа и тешког стања светиња ма Косову и Метохији, обавезни смо и пред Богом, и пред људима и пред нама самима, да пружимо помоћ тим људима. И материјално и духовно, првенствено молићи се Господу нашем: за патнике, прогнанике, за страдалнике на Косову и Метохији и свуда, за људе, за жене, за децу, за оне којима се чини неправда, злостављање и напади; да се молимо Господу за заштиту нашух светиња, храмова и манастира, породица и домова. Да Господ низспошље своју благодат, помоћ и заштиту и да их избави од сваког азла и напасти.

Децо наша духовна, потребна нам је помоћ Божија, а потребна нам  је и наша свенародна слога! Она слога коју ми срби обично заборавимо, нарочито у миру и благостању. Кад дођу невоље и искушења живо се сећамо да „Само Слога Србина Спашава."

Покажимо љубав и правду једни према другима, према ближњима, према комшијама, а зашто и не према непријатељима. Јер знајте, да невоље и несреће, које нас сналазе, јесу провера наше верности Богу и Његовој правди. Но, имајте на уму да нас Бог неће оставити и напустити, као што није оставио и напусти претке наше, праоце и оце наше, мученике наше и све оне правдољубиве и славољубиве жртве пале од Косова до дана данашњег за крст часни и свето име Христово.

Знајет браћо и сестре и ово:  Србину је и данас, као и увек кроз историју, било најважније и најдрагоценије да сачува своју веру православну, своје име, народни људски образ и поштење. Да живимо по заповестима Божијим, да живимо како Бог заповеда и учи.

Чувајте се, браћо и сестре ,лажних учитеља и њихових учитеља. Клоните се јереси и јеретика, клоните се замки секташа. Не предајте душе своје ђаволу и слугама његовим.

То је био садржај опредељења косовског завета, нашег вековног опредељења, у свакој кризи и невољи. Опредељења за непролазне, трајне и  вечне вредности, што чекамо и добијамо у Царству Небеском, у заједници са Господом нашим Исусом Христом, Његовим и нашим светима.

Тога ради, децо наша духовна и децо Божија,  запевајмо данас за Видовдан тропар - песму свим Српским мученицима:

Због верности Богу и Божијој правди,

пострадасте телом, земља се растужи.

Алٰ спасосте душе, небо се весели.

А преци се ваши распеваше небом,

На капије Раја сретоше вас с песмом.

Имена су ваша у књизи вечности,

О, уђите у Рај, децо бесмртности.

Венац славе Божије спреман је за вас.

Мученици нови, молите Бога за нас!

Амин!

Написано у  свештеном седишту Епархије осечкопољске и барањске, Даљ, о Видовдану 2009. године.

главни и одговорни уредник часописа презвитер Ненад Драгичевић

Извор: Епархија осечко-пољска