Нови број часописа Свети Стефан СПЦ парохије Борово
Изашао је
из штампе нови 3. број православног часописа Свети Стефан у издању Српске
Православне парохије Борово, Епархија осечкопољска и барањска.
Часопис обухвата период живота наше парохије од Васкрса ове године па до празника Преноса моштију Светога првомученика и архиђакона Стефана, коме је посвећен храм у нашем месту.
Из пребогате ризнице православља, у овом броју доносимо: БЕСЕДУ НА ПРАЗНИК МУЧЕНИКА Св. Јована Златоустог, БЕСЕДУ НА ВИДОВДАН Његовог Преосвештенства Епископа осечкопољског и барањског Господина Лукијана произнесену на Светој Литургији Даљу коју у целости преносимо на крају овог текста. Нови број Св. Стефана доноси РАЗГОВОР са господином Тихомиром Јаковљевићем, директором Основне школе у Борову и његова размишљања о будућности школства за српску националну мањину на овим просторима.
Из рубрике
Питање пастиру доносимо текст: ШТА ЈЕ ТО БЛАГОСЛОВ И КО БЛАГОСИЉА?, а редовну
рубрику ПОУКЕ ОТАЦА заузима МИСИОНАРСКО ПИСМО Св. Николаја Жичког „Једној
образованој жени, којој се подсмевају што ходи у Цркву". Нови број мисли Светог
Симеона Мироточивог ЗАВЕШТАЊЕ ГРОБОВА И КОСТИЈУ и Светог Нектарија Егинског
СЛОВО О ЛИКУ ПРИЈАТЕЉА. Ту су и занимљиви текстови о дешавањима у нашој
парохији те репортаже са црквених празника од Васкрса до Петровдана.
Његово
Преосвештенство Епископ
осечкопољски
и барањски Господин Лукијан
ВИДОВДАНСКА БЕСЕДА
У име Оца и сина и Светога Духа! Браћо и сестре, драга децо духовна!
Сабрали смо се данас на овом светом месту, у овај свети дан - Видовдан, да молитвено прославимо празник посвећен мученичком престављењу Светог Великомученика кнеза Лазара косовског и осталих светих мученика и новомученика, од Косова до данашњег дана.
Ово је дан када се молитвено сећамо и мученика из Глине, Јадовна, Јасеновца, нових косовских мученика и свих пострадалих на просторима бивше Југославије. Сви они животе своје положише „за крст часни и слободу златну" и за веру православну, веру у Господа нашег Исуса Христа.
На
данашњи дан, браћо и сестре, најбоље је не говорити већ ћутати, тиховати! Но, потребно је присетити се свих обих догађаја из
1389. године, везаних за славну али страшну битку на Косову пољу између Срба и
Турака, између Светог кнеза Лазара српског и Мурата цара турског, као и његовог
сина Бајазита.
Присетимо се славних српских косовских јунака и војвода: старог Југ Богдана и његових девет Југовића - девет соколова, неустрашивих јунака над јунацима: молиша Обилића, Косанчић Ивана, Топлице Милана, Реље Крилатице, храброг Бановић Страхиње и његовог хришћанског поимања праштања.
Вазда и увек носити у срцу и држати у памети пламену и искрену љубав књегиње Милице према браћи и своме супругу Лазару. Не заборавити Косовку девојку и њену жртву према рањеним јунацима на бојном пољу Косову. Сетити се многих див - јунака и мученика који животе своје положише бранећи своју родну груду, свој народ, своју културу, своју православну веру, своју Цркву, акко оних палих јунака на Косову пољу тако и у свим ратовима и биткама.
Посебно урезано у памћење треба да нам остане њихово опредељење за вечно Царство Небеско, за Царство Господа Христа. Не за царство земаљско, јер „земаљско је замалена царство, а небеско увек и довека", како читамо у стиховима народне песме, или како написа патријарх српски Данило у „Похвали кнезу Лазару" и косовским мученицима, да је боље „изабрати у подвигу смрт, неголи са стидом живети" или „умримо да свагда живи будемо." То је по речима Христовим : „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје" (Јн. 15,13). Све ове речи јесу потврда да „Васкрсења не бива без смрти."
Брaћо и
сестре, у овим годинама мучеништва
српског народа и тешког стања светиња ма Косову и Метохији, обавезни смо и пред
Богом, и пред људима и пред нама самима, да пружимо помоћ тим људима. И
материјално и духовно, првенствено молићи се Господу нашем: за патнике,
прогнанике, за страдалнике на Косову и Метохији и свуда, за људе, за жене, за
децу, за оне којима се чини неправда, злостављање и напади; да се молимо
Господу за заштиту нашух светиња, храмова и манастира, породица и домова. Да Господ
низспошље своју благодат, помоћ и заштиту и да их избави од сваког азла и
напасти.
Децо наша духовна, потребна нам је помоћ Божија, а потребна нам је и наша свенародна слога! Она слога коју ми срби обично заборавимо, нарочито у миру и благостању. Кад дођу невоље и искушења живо се сећамо да „Само Слога Србина Спашава."
Покажимо љубав и правду једни према другима, према ближњима, према комшијама, а зашто и не према непријатељима. Јер знајте, да невоље и несреће, које нас сналазе, јесу провера наше верности Богу и Његовој правди. Но, имајте на уму да нас Бог неће оставити и напустити, као што није оставио и напусти претке наше, праоце и оце наше, мученике наше и све оне правдољубиве и славољубиве жртве пале од Косова до дана данашњег за крст часни и свето име Христово.
Знајет
браћо и сестре и ово: Србину је и данас,
као и увек кроз историју, било најважније и најдрагоценије да сачува своју веру
православну, своје име, народни људски образ и поштење. Да живимо по
заповестима Божијим, да живимо како Бог заповеда и учи.
Чувајте се, браћо и сестре ,лажних учитеља и њихових учитеља. Клоните се јереси и јеретика, клоните се замки секташа. Не предајте душе своје ђаволу и слугама његовим.
То је био садржај опредељења косовског завета, нашег вековног опредељења, у свакој кризи и невољи. Опредељења за непролазне, трајне и вечне вредности, што чекамо и добијамо у Царству Небеском, у заједници са Господом нашим Исусом Христом, Његовим и нашим светима.
Тога ради, децо наша духовна и децо Божија, запевајмо данас за Видовдан тропар - песму свим Српским мученицима:
Због верности Богу и Божијој правди,
пострадасте телом, земља се растужи.
Алٰ спасосте душе, небо се весели.
А преци се ваши распеваше небом,
На капије Раја сретоше вас с песмом.
Имена су ваша у књизи вечности,
О, уђите у Рај, децо бесмртности.
Венац славе Божије спреман је за вас.
Мученици нови, молите Бога за нас!
Амин!
Написано у свештеном седишту Епархије осечкопољске и барањске, Даљ, о Видовдану 2009. године.
главни и одговорни уредник часописа презвитер Ненад Драгичевић
Извор: Епархија осечко-пољска