Нови број годишњака Академије СПЦ - Живопис 3, 2009
Свој премијерни број часопис Живопис, годишњак Академије - Високе школе Српске Православне Цркве за уметности и консервацију доживео је 2007. године. Замишљен је као годишњак који би својом садржином пратио научна збивања на богословском, црквено-уметничком и конзерваторском пољу отворивши се добродошлицом према свим заинтересованим истраживачима и научним посленицима. Будући везан за Академију СПЦ, од првог броја један део часописа одвојен је за приказ истраживања и достигнућа како наставника и сарадника, тако и студената Академије. Већ од другог свеска, изашлог 2008, почаствовани смо формирањем цењеног уређивачког одбора у који су, сем професора Академије декана др Радомира Поповића, др Ђорђа Јанковића, др Светлане Пејић, др Драгана Марковића, Предрага Ристића и Јована Пантића, ушли јереј др Џон Бер, декан Академије светог Владимира у Њујорку, јерођакон др Пантелејмон Манусакис са Факултета Часног крста у Бостону, протојереј др Николај Озољин са Института светог Сергија у Паризу, те њихова преосвештентва епископи браничевски Игњатије и диоклијски Јован. Улога главног уредника припала је јереју Жељку Ђурићу, док се напорног посла техничког уредништва прихватио колега Тодор Митровић.
Пред нама је већ трећа свеска часописа за 2009. годину, најобимнија до сад и најразноврснија по свом садржају. Подељена је на неколико заокружених тематских целина које одражавају научна, уметничка и обновитељска интересовања и деловања аутора појединих прилога.
У првом делу насловљеном Црквене уметности (стр. 7 до 111) аутор првог чланка Епископ диоклијски Г. Јован, под сугестивним насловом Тајна иконе Христа, доноси студију о изворима теологије иконе и начину њеног поимања са православног становишта. Епископ Јован је, у другом делу свог рада, дао упечатљив приказ православних богословских схватања и тумачења могућности иконичног изображавања Исуса Христа. При том је икона схваћена као потврда мистерије инкарнације, док све, па чак и њени формални и структурални елементи, воде ка уједињењу - кроз икону Божанског у Човеку и Људског у Богу. Аутор следећа два прилога, Горан Јанићијевић, у првом под насловом Помало заборављени смисао иконографије светог апостола Павла, истражује изворе иконографских решења композиције светог Петра и Павла који сежу до античких времена, скрећући пажњу на чињеницу да су традиционална њена значења готово непозната у модерној цркви и њеној уметности и установљујући улогу апостола Павла као аутентичног херменеуте кроз време, од антике до данас. У другом прилогу проф. Јанићијевића с насловом Икона Константина Великог у контексту новијих истраживања луцидно су анализиране промене у уметности касног римског царства које су водиле ка градуалном одмаку од хеленистичких идеала у правцу схематских приказа личности у портретној уметности, која наговештава њену дивинизацију, као и обрнутој перспективи и плитком рељефу. Овај естетски принцип, како указује аутор, постаје канон у време Константина Великог о чему сведочи велик број портрета, најчешће самог цара. Критички прилог Јанка Радовановића Пример како цркве не треба осликавати даје бритак осврт на савремени пример злоупотребе и непримереног аматеризма у црквеној уметности кроз подухват осликавања цркве светог цара Константина и царице Јелене у Тамнави. Аутор позива на већу ангажованост и знање како локалних свештеника тако и управа епархија и надлежних епископа како би се случајеви упошљавања неуких сликара без одобрења стручних инстритуција и комисија сасвим избегло. Колега Тодор Митровић се, у следећем чланку под насловом Раскрсница континуитета: црквено сликарство и доминација у култури, прихватио амбициозног покушаја проналажења линије континуитета у односу црквеног сликарства и доминантних токова културе кроз историју. Анализом посебно прилика у 20. веку и најутицајнијих фигура неовизантијског круга сликара - Успенског и Контоглуа, аутор долази до закључка да црквено сликарство показује изненађујући интерес за савремену културу која је у односу на њега суштински спољашња. Црква тако, као колективни аутор црквеног сликарства, кроз историју избегава стварање сасвим аутономног сликарског модела. Закључне интерпретације посвећене су проблему позиционирања савременог црквеног сликарства у односу на модерну уметност.
Друга тематска целина часописа посвећена је студијском програму обнова и чување (стр. 111 до 131) и доноси два драгоцена прилога наставника Академије СПЦ. Професор Јован Пантић осврнуо се на Ламинационе технике у савременој структурној конзервацији слика доносећи техничке цртеже и фотографије одређених поступака. Професор Драган Марковић бавио се Применом ласерског чишћења у конзервацији и рестаурацији.
Тематско поглавље под насловом Студије (стр. 131-313) садржи прилоге који се са различитих аспеката обраћају проблему теологије и компоновања иконе те иконопоштовања. Декан Академије протојереј ставрофор др Радомир Поповић урадио је превод и написао пропратну студију о Првој и другој посланици светог оца нашег Григорија другог, папе римског, цару Лаву трећем Исавријанцу о иконама. Презвитер Зоран Ђуровић приближава нам са посебног аспекта Схватање иконе код св Григорија Великог, папе римског у светлости иконоборачке контраверзе. Јереј Жељко Ђурић у студији Василијев и Атанасијев одговор антитринитарцима разматра теологију двојице светитеља о Светој Тројици установљујући је као полазни основ за сваку контемплацију о овој теми, али и заштиту православнинима од неистомишљеника кроз генерације. Ђакон Немања Радичевић пише о Личносном карактеру иконопоштовања у делу светог Теодора Студита приближавајући читаоцу платонистичке филозофске идеје о материји које су послужиле као корен иконокластичких тумачења. У иконодулском ставу светог Теодора Студита образложена је могућност приказивања Христовог лика, чак и неопходност да се то чини у смислу реалитета божанске Инкарнације. Професор Ђорђе Јанковић у свом прилогу овој целини часописа даје Археолошки прилог утврђивању словенског порекла светог Јустинијана Великог Управде и изгледа његове иконе у ком се осврће на изворе о словенском пореклу цара Јустинијана и његовог ујака Јустина Првог, као и могућности приказивања Јустинијана као светитеља, насупрот очуваним његовим световним портретима. Давид Петровић прилаже оглед под насловом Музика стара и нова,класична, пост-модерна и духовна са теолошко-философским освртом на последице духа индивидуализма у индустријском добу, узроковане позицијом синтагме cogito ergo sum. Бојан Томић анализира Зависност нашег начина виђења од светлости и мисаони експерименти са светлошћу конципирајући је као уводну студију о проблему светлости за студенте Академије СПЦ за уметност и консервацију. Тематска целина завршена је чланком монаха Игњатија Марковића, сабрата манастира светог Николе у Јежевици, о Сећању на Стевана Стојановића Мокрањца поводом стогодишњице његовог осмогласника.
Четврто тематско поглавље часописа садржи Белешке из словенског и српског рукописног наслеђа и црквене уметности Анатолија Турилова као сажетак предавања које је аутор одржао на Академији СПЦ фебруара 2009. саопштен у форми интервјуа. Ђакон Ивица Чаировић пише Прилог истраживању о дометима савремене црквене уметности. На крају поглавља стоји ин мемориам ђакону Милораду Лазићу, предавачу Академије СПЦ чија је књига Српска естетика аскетизма промовисана 24. априла 2009. у малој сали Коларчеве задужбине.
У одељку Прикази (стр. 341-411) написани су бројни прикази књига и изложби међу којима треба издвојити приказ Горана Јанићијевића изложбе Милете Продановића Година лава, приказ Светлане Пејић Иконостас као духовни и културни печат православних хришћана посвећен зборнику радова са научног скупа на тему развоја иконостаса одржаног у Крагујевцу јуна 2007, приказ изложбе икона на Академији светог Владимира у Њујорку 2008. који је написао ђакон Ивица Чаировић, приказ књиге Радови из иконографије др Јанка Радовановића из пера Јелене Берић итд.
Закључнуи део часописа под насловом Летопис доноси Летопис Академије СПЦ који је написао ђакон ивица Чаировић и Огледе о могућности и примени рељефних камених маса у савременој црквеној уметности и архитектури ентеријера колеге Рајка Блажића.
Овај број часописа завршен је ликовним прилозима са репродукцијама изванредних иконописачких радова Горана Јанићијевића и Тодора Митровића.
Мр Александра Кучековић
