Нови број Каленића - часописа Епархије шумадијске
После прошлог броја Каленића, који је био посвећен великом свештеном јубилеју, шестогодишњици заснивања манастира Каленића, у којем су, између осталог, објављени и неки радови са научног скупа (организатори САНУ и Шумадијска епархија) поводом значајне годишњице (епископа шумадијског Јована, академика Јованке Калић, историчарке уметности Јелене Ердељан), редакција овог црквеног часописа припремила је шести број за ову годину. Тема уводних богословских текстова у сагласности је са календаром, везана је за рођење Господа Исуса Христа, односно за питање обожења човека. Аутор је архимандрит Григорије, игуман светогорског манастира Григоријата. Први пут на наш језик преведена су ауторизована предавања у Грчкој овог угледног теолога (Значај Богородице у обожењу човека; Црква, простор обожења човека). Преводилац је јереј Драган Поповић.
Пракса да се у Каленићу објављују делови књига које ће бити штампане у истоименој издавачкој установи Шумадијске епархије настављена је и у овом броју. Реч је о књизи (превод с руског Небојша Ћосовић) Светог Теофана Затворника: Тумачење Посланице светог апостола Павла Филипљанима. У часопису је донето тумачење првих шест стихова друге главе.
Како су најдрагоценије рубрике часописа Шумадијске епархије радови наших младих богослова, са задовољством препоручујемо рад јереја Драгана Поповића, клирика Шумадијске епархије, тренутно постдипломца у Грчкој. Наслов опширније расправе је Историјски развој учења о Цркви, а део који објављујемо објашњава утицаје на идеју примата у Цркви.
Сматрамо да је важан текст за разумевање многих противоречних натписа у разним гласилима о улози и месту Цркве у данашњици одломак из књиге Антологија савета старца Порфирија Кавсокаливта.
Знатан простор у Каленићу припада вестима о живој Цркви у Шумадији, односно о актуелним догађајима у парохијама и манастирима епархије. Доносе се пре свега извештаји о канонским посетама Епископа, Господина Јована, односно о активном литургијском животу верника, освећењима нових црквених објеката, рукоположењима... Читаоци су добили и информације о великој улози у хришћанском свету блаженопочившег патријарха московског и све Русије Алексија II. Одговарајуће место има и извештај о томе како је у крагујевачкој богословији прослављен свети Јован Златоусти, заштитник овог богословског училишта. Поводом славе богословије у Крагујевцу објављена је и омилитичка вежба једног од ученика ове школе, као и фотографије матураната последње генерације. Нашло се места и за студентски рад Бранислава Кеџића из Младеновца о ранохришћанским катакомбама.
Каленић, у рубрици посвећеној историји Шумадијске епархије, доноси портрет архимандрита Гаврила (Ђокића), игумана рудничког манастира Вољавче у првим деценијама XX века.
Издвајамо и преведен текст са енглеског језика о првим хришћанским библиотекама и страницу (Све што пише нека хвали Господа) посвећену Злати Коцић, савременој песникињи којој је православно хришћанство превасходна инспирација.
И у овом броју заступљене су сталне рубрике (приказ нових књига, дечија страна, служења, посете, пријеми Епископа Господина Јована, службене промене у епархији).
Р. К.
