Нови број Каленића, часописа Епархије шумадијске - 2009. годинa
И овај број „Каленића" отвара духовна поука нашег архипастира, Епископа шумадијског Господине Јована. Реч је о Васкршњој поруци епархиотима, у којој се, између осталог каже: „Кроз грехопад смо сви умрли, кроз Васкрсење сви оxивљујемо. Како у Адаму сви умиру, тако у Христу сви оxивљују (1 Коринћанима 15, 22). Адам је увео род људски у тунел смрти, Христос нас је извео из њега на пут бесмртности. Ко тело своје поведе путем Христовим, нема сумње да ће га увести у xивот вечни. Прави хришћани то увек чине, и заједно са апостолом Павлом изјављују: ми једнако носимо на телу смрт Господа Исуса да се живот Исусов на телу нашем покаже. Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и xивот Исусов јави на смртном телу нашем (2 Коринћанима 4, 10-11). Васкрсли Господ даје снаге хришћанима да трпељиво подносе распадање свога спољашњег човека, док се унутрашњи обнавља сваки дан: и док то бива, они гледају на Царство Боxије као на своју праву отаџбину (2 Коринћанима 4, 16-18)."
О смислу Васкрсења Христовог говори се у текстовима: „О дубино неистражива! О чудо незамисливо" познатог руског религиозног мислиоца Николаја С. Арсењева, „Пасха - победа живота" Ј. Мајендорфа и „Човек постаје саучесник Божанских замисли" оца Александра Мења. Васкрсу су посвећене и две строфе из поеме Мелитона Сардичког „О Пасхи", у преводу Епископа Атанасија Јевтића.
Из књиге „Духовни свет преподобног Исака Сиријског", угледног савременог теолога Епископа Илариона Алфејева, „Каленић" преноси одломак под насловом „Искушења на пута ка Богу", у преводу Ксеније Кончаревић. Један од многих теолошких радова свештеника Шумадијске епархије, који су припремани за испосвести свештенства по архијерејским намесништвима током Великог поста, нашао се у овом броју. То је реферат „Света тајна крштења - улазак у Цркву" написан од протојереја Радивоја Митровића, пароха у Вранићу (Бељаничко архијерејско намесништво). О животу, делу и петристичком месту блаженог Августина из Хипе пише теолог Драган Степковић. У групу богословских текстова овог броја „Каленића" спада и одломак („Пресвета Богородица са Синаја") из књиге Ричарда Темпла „Иконе и тајновити извори хришћанства", која ће ускоро бити објављена као још један издавачки пројекат „Каленића" - издавачке установе Шумадијске епархије.
У хроници догађаја у Шумадијској епархији почетком 2009. године најважније место припада извештају о црквеном доприносу (Епархије и Владике Јована) прослави Дана државности Републике Србије (на Сретење, у Орашцу и на Опленцу), као и вестима о исповести свештеника Епархије по архијерејским намесништвима. У овом делу листа налази се и текст протојереја Милића Марковића, старешине Старе крагујевачке Светотројичке цркве, задужбине Милоша Обреновића, о њеном стодеведесетогодишњем трајању, који, поред историјских чињеница, указује и на спасењски смисао ове богомоље. У листу је забележен и избор новог руског патријарха Свјатјешег Кирила.
Занимљиве информације свакако доноси и „лични став" протојереја ставрофора др Зорана Крстића „Из којих разлога и коме суде Црквени судови", у којем добијамо разјашњење никих актуелних питања којима се на сензационалистички и неутемељен начин баве световна гласила.
Ни у овом броју нису изостале редовне рубрике: приказана је нова књига Епархијске издавачке установе „Каленић" - Д. Батрелос „Византијски Христос - личност, природа и воља у христологији светог Максима Исповедника", а припремљена је и дечија страна. Донесен је попис служења, пријема и посета Епископа шумадијског Господина Јована, као и преглед административних промена у Епархији.
Утиску о томе да и овај број „Каленића" даје реалну слику црквеног живота у Шумадијској епархији, како богословско-теолошку, тако и ону о Живој Цркви Христовој у овој архидијецези, доприносе и успеле илустрације - фотографије, како актуелних догађаја, тако и значајних иконографских дела (на пример синајских икона).
Извор: Епархија шумадијска - Н. Ј.
