Нови број „Српског Сиона“ посвећен српским новомученицима

Садржај

-Јереј Александар Чавка, главни и одговорни уредник – Са уредничког стола

Актуелни тренутак

-Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора
- Из живописа Епископа захумско-херцеговачког, новопрестављеног у Господу, Атанасија (Јевтића) – Човек васељенске ширине духа
- Зорица Милосављевић – о оснивању спомен собе у Карловачкој богословији: Музејска збирка за поуку и понос

Тема броја: Српски новомученици

-Мр Слободан Милеуснић – о мученичком страдању Српске Православне Цркве на подручју НДХ (1941-1945): Покушај потпуног геноцида над српским народом
-Лазар Мирковић, о фрушкогорским манастирима после Другог светског рата: Светиња претворена у сиротиште
-Никола Лукић, асистент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду – превод житија Светог српског Патријарха, свештеномученика Гаврила Рајића: У руке Твоје предајем дух свој
-Дарко Париповић – о насилном покрштавању Срба у НДХ: Незапамћен верски прогон
-Дарко Париповић – о хапшењу и протеривању сремскокраловачког свештенства 1941. године: Стефанеум – сабиралиште пастира Божјих
-Станислав Будисављевић – неколико прича из Славоније: О људима и нељудима
-Зорица Стефановић – о Светом новомученику Вукашину Јасеновачком: Само ти, дете, ради свој посао!
-Вероучитељ Марко Радаковић – не постоји овоземаљска корист важнија од истине: Не заборављамо Олују!
-Јереј Никола Ерцег – о Светом свештеномученику Платону Бањалучком: „Часно мрем да бих живео“

Светоотачка ризница

-Вероучитељ Ненад Весић – превод са енглеског језика 73. беседе Светог Лава Римског: Вазнесење нам је дало веће радости од оних које нам је ђаво одузео

Јубилеји

-Ђакон Будимир Кокотовић – поводом 80 година од мученичке смрти Светог Саве (Трлајића): У вери издржао до смрти

Животна прича

-Зорица Милосављевић – боравак у логору иако краткотрајан трајно сачуван у сећању проте Марка Шпановића: Сисак био хотел Б категорије у односу на Јасеновац

Веронаука

-Заједничко фарбање јаја у Бешки и Руми
-Први Васкршњи фестивал у Лаћарку

Путопис

-Иван Неђић, професор Карловачке богословије – извештај са матурске екскурзије: Златни прстен духовности Србије

Историјско наслеђе

-Протосинђел др Клеопа Стефановић – о манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима: Горња црква поново у древном монашком поретку

Вести из православних помесних цркава

Хронографија Епархије сремске

У следећем броју

Свети Владика Николај као инспирација

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве у свом редовном овогодишњем заседању констатовао је да се ове године навршава сто четрдесет година од рођења Светога владике Николаја (Велимировића), шездесет пет година од његовог упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева. Такође, Сабор је препоручио свим епархијама Српске Православне Цркве да ове значајне годишњице на достојан начин обележе.

У светлу ове топле препоруке, наша редакција следећи број посвећује управо анализи живота и делатности Светог владике Николаја. Таква анализа неминовно ће избацити на површину једно од значајнијих искушења са којим се суочавала Српска Православна Црква у 20. веку, а то је присилно или добровољно расејавање српског православног живља од истока до запада. И баш у таквим околностима постојао је велики благослов кроз Богом даровану личност Светог владике Николаја, који је био важан за своје време, али и за године које су уследиле. Био је важан све од истока до запада. Он је јединствена појава у духовном и јавном животу српског народа. Човек који је, поред многобројних оспоравања, рушио уврежене стереотипе, а за божанске истине се храбро пробијао кроз трње. Стога је и његов живот, попут многих светитеља пре њега, нераскидиво уткан у Цркву прворођених записаних на небу (Јев 12,23).

Позивамо све читаоце да дају допринос обележавању ових јубилеја, тако што ће нам писати на тему броја. Рок за доставу радова је 1. септембар 2021. године.

Упутство ауторима:

Аутори и преводиоци могу своје радове достављати електронским путем на имејл: casopissrpskision@gmail.com

Молимо све ауторе да имају у виду чињеницу да наш часопис не претендује да се уклопи у оквире академски оријентисаног теолошког дискурса, већ има читалачку публику из различитих старосних група, слојева друштва и нивоа образовања. Сваки текст треба да одговара стандардима часописа. Конкретније, радови треба да буду без научног система навођења фуснота и литературе. Радови, разуме се, морају бити у складу са етичким стандардима.

Што се тиче техничких карактеристика, имати у виду следеће:

а) рад доставити у електронској копији Microsoft Word у doc екстензији;

б) величина папира А4; маргине 2,5 цм;

в) величина слова 12 pt;

г) проред 1,0;

д) Фонт Times New Roman.

Обим укупног текста рада требало би да буде до 1.200 речи.

Аутор треба да потврди да рад већ није објављиван, као и да истовремено није достављен неком другом часопису.

Након пријема текста, даља процедура подразумева изјашњавање чланова уредништва о пристиглом тексту, од чијег мишљења ће зависити само објављивање.

Уредништво

Извор: Епархија сремска