Нови чтец у Епархији аустралијско-новозеландској

"...Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагријеших небу и теби, И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих..." Лука 15,11-32

Недеља блуднога сина је друга недеља од три припремне недеље пред почетак Великог поста. У претходној недељи, Црква је почела са богослужбеним песмама из Посног Триода.

Као и у недељи Митара и фарисеја, тема ове недеље је покајање, а прича o блудном сину води и управља православне вернике да размишљају о неопходности покајања у нашем односу са нашим небеским Оцем. Бескрајна љубав Божија према људима показује се у безгранично великом стрпљењу, праштању и превеликој радости. Таква Љубав може се уподобити на земљи само љубави родитељској.

Родитељску љубав на земљи, од кад земља постоји, надмашио је само Господ Исус Христос својом љубављу према људском роду. Само љубав божанска надмашила љубав очинску. Само нас Бог воли више него и отац и мајка, само Он има више стрпљења према нама, Он нам прашта и само се Он радује нашој поправци више него наши родитељи. Стрпљење, праштање и радост су три главне особине Божанске љубави. То су особине и сваке праве љубави. Без ове три особине љубав није љубав. У причи о блудном сину Господ Исус је изнео пред нас слику праве Божанске љубави-љубав Божија према људима.

Овако дивне поуке могле су се чути у беседи нашег Преосвећеног Владике Иринеја Епископа аустралијско-новозеландског, упућене студентима и вернима у параклису Св. Јована Богослова на Православном богословском факултету у Београду, о недељи блудног сина.

Ово Литургијско сабрање, увеличано је радосним догађајем рукопроизвођења у први степен свештенства степен-чтеца, студента Православног богословског факултета Александра Радовановића,од стране Епископа Иринеја.

Чтец Александар је рођен 1983. године у канадском граду Викторија. Године 1998. уписује се у први разред богословије Светог Арсенија Сремца, у Сремским Карловцима, коју успешно завршава у редовном року 2002. године. На позив Епископа Аустралијског Иринеја, 2008. године долази у Аустралију, и привремено се настањује у манастир Светог Саве - Новом Каленићу у Холу крај Канбере. У априлу 2009. бива и званично примљен за клирика Епархије на Петом континенту. Исте године, благословом и настојањем Епископа Иринеја, уписује се на прву годину Православног богословског факултета Београдског универзитета.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска