Нови дом Божји на светој Фрушкој Гори

Велика духовна радост збила се на падинама свете Фрушке горе када је Његово Преосвештенство епископ сремски г. Василије 7. септембра 2013. године освештао новоподигнуту цркву Светог Преображења у манастиру Гргетегу

Ретко виђен многобројни сабор свештенства, монаштва и вернога народа испунио је  новоподигнути храм Божји и манастирску порту. Неколико десетина свештеника, монаха и монахиња, појући тропар Преображења, у величанственој литији и уз громогласни одјек звона, допратили су епископа Василија и осморицу презвитера од манастирске цркве до новоподигнутог храма на манастирском гробљу. После молитви и опхода око храма, владика је у часну трпезу положио мошти Светог мученика Харалампија а потом освештао и светим миром помазао олтар и зидине храма, пошкропивши светом водицом богослужбене сасуде и прибор, фреске и иконе. У овом светом чину и у наставку првој светој Литургији молитвено је учествовало неколико стотина верника од којих су многи приступили светом причешћу.

Благољепију светог богослужења допринели су појци предвођени протођаконом Владом Руменићем. Они су радост празника употпунили певањем побожних и народних песама за манастирском трпезом.

Владика Василије у беседи је истакао велики значај новоподигнутог и освештаног храма на плану духовне обнове фрушкогорских светиња а преко тога и обнове душе српског народа. Подсетио је колико су тешку, голготску путању те светиње имале од времена Другог светског рата и потом, током полувековне владавине безбожничког режима. Дирљиво је било чути са колико осећања и узбуђености је владика говорио о стању фрушкогорских манастира када је преузео службу архијереја сремске епархије 1986. У толико је његова радост већа када после безмало три деценије архијерејске службе на пространствима питомога Срема види духовно препорођени и узнапредовали црквени живот народа и светиња. Рекао је и да се радују душе свих архијереја, свештеномонаха и монахиња који почивају у окриљу новог храма јер им над главама одјекује умилна молитва и мирис тамјана. У знак признања за вишедеценијки труд и неуморно настојање да се првенствено духовно а потом и материјално обнови знаменити духовни центар Сремске епархије - манастир Гргетег, владика је архимандриту Доситеју Миљкову, настојатељу манастира уручио орден Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве на столици архиепископа српских. Уручујући орден, владика је рекао да је то само видљиво признање овој процветалој светињи која је тешко пострадала и била разорена од непријатеља имена Христовог а сада је драгоцена духовна кошница са преко тридесет монахиња и плодотворном духовном и харитативном мисијом.

У одговору на владичин поздрав, архимандрит Доситеј је споменуо многе године труда и снаге оних који су пре њега започели обнову, као и оне које је са својим сестрама уложио у обнову овог дома Божјег, првенствено се трудећи да се обнови и умножи духовна страна монашког живота, знајући да ће Бог све остало додати. Потврда тога јесу љубав и пожртвовање монахиње Меланије Николић, родом из Сибача, сестре ове свете обитељи, која је све своје наслеђе уложила у подизање и украшавање новог храма који чини матицу манастирског скита.

После богослужења, по древном хришћанском обичају, сви сабрани на ову духовну свечаност домаћински су угошћени у манастирској трпезарији.

Уз многобројно монаштво фрушкогорских манастира под сводове новосвештаног храма дошло је свештенство и монаштво из других епархија наше помесне Цркве: Београдско-карловачке (ман. Ваведење), Црногорско-приморске (Цетиње), Жичке (Ваведење кабларско), Браничевске (Раваница и Миљково), Крушевачке (Лешје),  Шумадијске (Јошаница). Велику радост и пунину Православља донеле су монахиње из манастира Слатина Нера из Румунске патријаршије, које је владика Василије посебно поздравио на њиховом матерњем језику, упутивши им речи захвалности за долазак и учествовање у овој духовној радости.

Вредно је забележити да је у темеље новоосвештане цркве положен и камен са Свете Горе атонске, донет из зидина испоснице Светог Саве у Кареји, где "Псалитир не кончаетсја николиже" - никада не престаје читање Псалтира, како је устројио њен свети оснивач и устројитељ.