У славу и част Цара мученика Николаја Другог

Председник Србије г. Томислав Николић открио је данас, после литургијског сабрања у Храму Светог Саве, споменик цару Николају Другом Романову.

Споменик Светом цару Николају освештао је Његова Светост Патријарх московски г. Кирил, у присуству Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Патријарх Кирил је рекао да је откривање и освећење споменика важан догађај који, без сваке сумње, има историјски значај. Наводећи да је цар Николај Други урадио пуно на спасавању Срба и читаве Европе, патријарх Кирил је указао да је "он жртвовао своју круну, царство и живот ради спасења Србије". Поглавар Руске Православне Цркве је истакао и да је први споменик у част Цара, у Европи ван Русије, подигнут у Србији.

Према његовим речима, сећање на императора Николаја Другог се чувало у српском народу чак и у временима када се о руском народу говорило само лоше или се ћутало. "Када говоримо о пријатељству и братству са српским народом ми не износимо само декларацију која је одвојена од живота, ми говоримо речи које су испуњене историјском истином", поручио је патријарх Кирил.

Патријарх српски Иринеј је истакао да је данас велики дан за Београд, Србију и српски народ који се налази у земљи и у српским земљама, али и изван њих. Како је истакао, споменик у Улици краља Милана, није само споменик него и лик светог мученика. Према његовим речима, једна од тих трагичних карика јесте судбина цара Николаја Другог и његове породице.

Председник Србије г. Томислав Николић је рекао да Београд овим спомеником добија још један нови симбол старог пријатељства - симбол пријатељства са Русијом уједно и место на којем ће се грађани сусретати, састајати и подсећати на вредности заједничке историје: - Овај споменик у срцу Београда сија у славу цара мученика Николаја Другог, као знак вечне победе доброте и правде владарске и људске жртве за вредности веће од човека и цара, веће од живота" рекао је председник Николић додајући да ће споменик "сијати занавек".

Председник је напоменуо да је споменик дело најпознатијих руских скулптора Андреја Ковачука и Генадија Правотворова и београдског архитекте Јанка Крстића који је осмислио амбијент у којем ће споменик стајати: - Овде ћемо лакше оцењивати пријатељства у свом животу, учећи на примеру искрене оданости последњег руског цара према Србији. Уз низ значајних споменика подигнутих у славу руских сабораца у оба светска рата, Београд данас међу своје најлепше историјске приче са захвалношћу и чашћу уписује и споменик руском цару Николају Другом Романову, поклон руског историјског друштва, дар Руске федерације Србији.

- Као да је једна рука исписивала странице историје Србије и Русије. Без обзира на време и место, без обзира на облик друштвеног уређења, на то ко је на власти и како се та власт назива, борба за слободу, често за голи живот и библијско страдалаштво у томе заједничке су карике у светом ланцу трајања српског и руског народа, Србије и Русије", рекао је Николић.

Откривању споменика присуствовали су многобројни грађани српске престонице, архијереји Српске и Руске Православне Цркве, министар за ванредне ситуације г. Велимир Илић, градоначелник Београда г. Синиша Мали, амбасадор Руске Федерације г. Александар Чепурин, градски менаџер г. Горан Весић и други.

Приликом освећења певао је Београдски мушки хор под диригентском управо ђакона Владимира Руменића.

Говор 

Његове Светости Патријарха московског

и све Русије Кирила 

на освећењу споменика императору Николају II

Преосвећени архипастири,

драги оци, браћо и сестре!

Ево нас, освештасмо споменик руском императору и мученику Николају II, подигнут на прекрасном месту у Београду. Налазећи се данас пред овим спомеником, одужујемо се последњем руском самодршцу, чији се светли лик и име поштује далеко ван граница наше Отабџине, настанивши се у срцима Срба.

У августу када је Аустроугарска напала Србију, цар је без колебања одговорио на позив за помоћ српског принца регента Александра. Руски император није желео рат, није желео жртве нити проливање крви, што обавезно прати сваки војни сукоб. Али, пошто је исцрпео све покушаје за очување мира, објавио је мобилизацију руске армије, преузевши на своја плећа огроман терет моралне одговорности.

Ношени таласом патриотизма, првих дана и месеци Великог рата војници су као један пошли за својим врховним вођом. Али касније је наш народ заведен, и одрекавши се цара, Отаџбине, вере, привучен обећањима о социјалном благостању и једнакости, срушио је сопствену земљу и светиње предака. Цар Николај и његова породица су, боравећи у потпуној самоћи у кући породице Ипатјев у Јекатеринбургу на Уралу, сачували своју чврсту веру, посвећеност Богу и љубав према Русији. Оно што ми знамо о последњим данима живота ове породице јесте задивљујуће истински хришћански однос према патњи, понижавању и самој смрти.

У совјетско време у нашој земљи су покушавали да избришу сећање на Императора Николаја II и да оцрне период његове владавине, представљајући људима лик реакционара, који је представљао упориште социјалне неправде  и извора свих невоља. Време је ставило све на своје место. Данас у нашој земљи име последњег руског императора многи људи везују за жртвени подвиг служења и посвећености Отаџбини и хришћански дух самопрегора за ближње.

Радује нас што се и у српском народу чува љубав према цару Николају, који је тако много учинио да Србија остане слободна земља. За све Србе руски император је важна историјска личност, изузетна по свом значају. Срби га поштују не само као државника и светитеља Православне Цркве, већ и као заштитника српског народа.

Желео бих да се срдачно захвалим свима онима који су учествовали у припреми, промоцији и реализацији пројекта стварања тог значајног споменика, како са руске, тако и са српске стране. Изражавамо посебне речи захвалности властима Русије и Србије, црквеним великодостојницима Српске Патријаршије, дародавцима и добротворима који су дали свој допринос изради споменика, вајарима и идејним творцима читаве замисли.

Изражавам наду да ће сваки човек који буде долазио на ово место одати почаст и поштовање жртвеној љубави императора Николаја II према Србији и њеним становницима. Уверен сам да ће споменик који је подигнут постати очигледан симбол тесних веза између наша два народа, које се ослањају на заједничку прошлост и садашњост, а усмерене су ка будућности.

Молитвама светог цара мученика Николаја нека сачува Господ у миру, на много година и у благостању, народе Србије и Русије.