Нови свештеник у Митрополији загребачко-љубљанској

Нови свештеник у Митрополији загребачко-љубљанској
Нови свештеник у Митрополији загребачко-љубљанској
Нови свештеник у Митрополији загребачко-љубљанској
Нови свештеник у Митрополији загребачко-љубљанској

У четврту недељу по празнику свете Педесетнице, 17. јула 2016. године, на празник Светог Андреја Критског и Светог свештеномученика Саве Горњокарловачког, у катедралном храму Прображења Господњег у Загребу, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије началствовао је евхаристијским сабрањем, уз саслужење братства Саборног храма, загребачких ђакона и верног народа Божјег.

После великог входа на светој Литургији, митрополит Порфирије је рукоположио у ђакона Славена Јовичића чин презвитера. Митрополит Порфирије је у својој проповеди на јеванђелско читање у којем се приповеда чудо исцелења Капетановог слуге, између осталог, истакао:

-Исус видевши огромну веру и поверење капетаново у Њега, са дивљењем обраћајући се члановима изабраног народа Божијег, члановима рекли бисмо Цркве, рече да такву веру није нашао у Израиљу, и да управо због тога што постоје разни који ће показати веру и поверење у Бога, а не у себе, без обзира да ли су са Истока или Запада, они ће се наћи у Царству Божијем, а многи који су домаћи, који су близу и који су чланови Цркве, неће бити удостојини да буду у Царству Божијем у близини Господњој. Обраћајући се потом капетану Исус рече: иди и нека ти буде како верујеш. И тог момента оздрави слуга овог капетана. И ова прича из Јеванђеља, као и свака прича, као и свака реч Господња, имао дубоки смисао и поруку и за нас данас. Оно што је тамо у Капернауму, у главном граду северне Палестине тј. у Галилији, учинио Господ, то итакако може бити инспирација и поука и нама и данас. Јер и данас у Цркви имамо многе који управо као и тада, без обзира што су били чланови изабраног народа Божијег, и без обзира што су споља испуњавали све оно што се од њих очекује, нису имали једно и оно најважније, а то је смирење, тј. били су горди, били су самоуверени. Имали су идеју о томе да су они заправо власници Царства Божијег, да с правом претендују на то да буду први у Царству Божијем. И не само да су често и неке и свога народа, из своје Цркве презирали, сматрали бољим себе од њих, него су заправо сматрали да је Бог тај који треба њима да се диви и Који треба да послужи пројави њихове величине и вредности.

На самом крају своје беседе Митрополит је рекао: - Нека би Господ дао, драга браћо и сестре, да и ми као и Капетан који је био назбнабожац, верујемо у Христа, да имамо његово смирење, и да онда заједно са њим у тишини свога срца и своје душе, у тишни у којој обитава Бог, с Њим се сусрећемо ту у себи, овде на земљи, и да славимо Њега, Оца и Сина и Светога Духа у векове векова. Амин.    

Митрополит Порфирије је честитао новорукоположеном презвитеру, оцу Славену, благословено свештенство и пожелео му успешан рад у пастирској служби. Литургијско сабрање продужено је у просторијама Музеја СПЦ у Загребу.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска