Новомученици ливањски, молите Бога за нас!

На празник Свете великомученице Марине - Огњене Марије у Ливну је служена света Литургија у капели и спомен-костурници посвећеној тој светитељки.

У капели се налазе мошти преко 1.000 ливањских новомученика пострадалих од усташа управо у данима око Огњене Марије 1941. године. На богослужењу су се окупили потомци страдалих, али и верници који су дошли да се поклоне моштима светих новомученика. Свету Литургију служили су свештеници Жељко Ђурица, бивши парох ливањски; Срђан Белензада, парох веселињски; Митар Керлец, парох бабићки; Предраг Црепуља, парох ливањски; и ђакон Дејан Грчић.

Православне Ливњаке посебно је обрадовао велики број верника пристиглих из Босанског Грахова тог дана, као и мноштво деце. Светој Литургији присуствовала је и Василија Броћета, министарка рада, здравства, прогнаних и социјалне заштите у Влади Кантона 10.

Свештеник Предраг Црепуља, парох ливањски, подсетио је окупљене на страдање које је задесило ливањске Србе током 1941. године. Прогон Срба у Ливну и Ливањском пољу почео је са успоставом НДХ у априлу 1941. године. Међу првим жртвама усташког терора били су парох губински Ристо Ћатић са 11 својих парохијана који су бачени у јаму крај Ливна 6. јуна 1941. године. У наредним недељама, наставило се са одвођењем и убијањем виђенијих ливањских Срба, да би злочини достигли свој врхунац у данима око Огњене Марије. Усташе су у том кратком периоду убиле нешто више од 1.600 Срба из Ливна и Ливањског поља. У јаме широм Ливањског поља бацано је живо и старо и младо, па чак и тек рођена деца.

Парох ливањски Предраг Црепуља је окупљене подсетио и да су потомци страдалих чекали 50 година да кости својих предака изваде из јама и масовних гробница широм овог краја. Тек 1991. године оне су положене у капелу посвећену Светој великомученици Марини у порти старе цркве Успења Пресвете Богородице. Због тога је та капела у народу и названа ‘костурница’, но можда би бољи назив за њу био ‘моштаница’, јер су у њој похрањене мошти новомученика, који нас заступају пред Господом, поручио је свептеник Црепуља.

Молитвена окупљања у знак сећања на ливањске мученике настављена су и следећих дана. Тако је 31. јула 2020. године служена света Литургија у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, након које је служен помен на гробу свештеника Ристе Ћатића и његових страдалих парохијана.

Верници су се окупили и у селу Чапразлије, где је, код порушеног споменика, служен помен за 28 мештана овог села, који су 30. јула 1941. године бачени у јаму Самогреду. Након рата, њихове мошти су извађене из ове јаме и сахрањене у заједничкој гробници у самом селу. Парохија ливањска и Удружење Огњена Марија Ливањска планирају да на месту порушеног споменика из комунистичког периода подигну нови споменик у знаку крста.

У суботу, 1. августа 2020. године, света Литургија је служена и у селу Челебић, на једном од највећих стратишта у Ливањском пољу. У том селу је у данима око Огњене Марије побијено преко 400 православних Срба. Док је један број мушкараца бачен у јаму Бикушу изнад села, највећи део мештана убијен је у школи и покопан у масовној гробници на узвишењу Барјак. Управо на том месту, унутар зидова споменика подигнутог после Другог светског рата, служена је света Литургија. Парох ливањски Предраг Црепуља је истакао: -Као што су први хришћани служили Литургије на местима страдања, тако и ми, на овом месту, служимо свету Литургију над моштима страдалих. Разлика је пак, у томе што су први хришћани страдали од многобожаца, док су наши преци страдали од оних који себе такође називају хришћанима. Богослужењу су присуствовали и представници Удружења Јадовно 1941.

Свете Литургије и молитвена окупљања у славу ливањских новомученика одржана су и у Новом Саду, Брчком, у манастиру Богородице Тројеручице на Авали. Због пандемије корона вируса традиционални помени се ове године нису одржали у Београду и Бања Луци.

Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска